Sputnjik podseća da će sada brojna pitanja koja je trebalo da se reše ovih dana, ostati po strani, kao što su obaveze oko demarkacije granice sa Crnom Gorom, briselski pregovori, formiranje ZSO i početak rada Specijalnog suda.
Na Prištini je sada da organizuje prevremene izbore nakon kojih bi trebalo da se dobije nova većina i nova vlada. S obzirom na trenutni rejting, može se očekivati da u premijersku fotelju sedne Ramuš Haradinaj, ali ni spekulacije o Bedžetu Pacoliju kao budućem premijeru zbog, navodno, njegovih kontakata sa Rusijom, nisu daleko od istine, ocenjuje Sputnjik.
Sednicu kosovske skupštine, na kojoj je pala vlada, obeležila je oštra rasprava u nekoliko navrata, na ivici ekscesa poslanika bivših koalicionih partnera PDK i LDK, koji su se uzajamno optuživali za neuspehe, sada već vlade sa epitetom — „bivša“, podseća Sputnjik.
Sunovrat vlade u Prištini upravo je i počeo problemom oko demarkacije, koji traje još od 2015. godine, kada je opozicija predvođena „Samoopredeljenjem“ napravila haos jer je tvrdila se na taj način Crnoj Gori poklanja „kosovska zemlja“. Opozicija od tada praktično skupštinu drži u „opsadi“ suzavcima i bojkotom rada parlamenta.
Isa Mustafa i Kadri Veselji, kao i pojedini poslanici vladajuće koalicije LDK-PDK, u odvojenim sastancima u zgradi kosovske skupštine razgovarali su juče sa američkim ambasadorom i šeficom Kancelarije EU Natalijom Apostolovom.
U Prištini se, prvi put posle dužeg vremena jasno pravi razlika između građanske opcije koju predvodi Isa Mustafa i opcije koju podvode „bivši pripadnici OVK“.
Međutim, glavni okršaj očekuje se između stranaka Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, koje su najjače na Kosovu, s tim da trenutno malu prednost ima Haradinaj jer je mesecima bio u žiži javnosti zbog hapšenja u Francuskoj po srpskoj poternici, a koga su posle sudske presude na Kosovu dočekali kao nacionalnog heroja i mučenika.
Ostaje nejasno kako će se ovaj događaj odraziti na početak rada Specijalnog suda za ratne zločine, koji je osnovan pod patronatom Evropske unije, dok su istrage sprovedene na osnovu izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, a koji je trebalo da počne sa radom u periodu u kome je, sada predviđeno, da se održe izbori.
