Ovim potezom prištinskih institucija “Slučaj Trepča” ulazi u novu fazu, piše Sputnjik i podseća da su prošle godine prištinske institucije jednostranim aktom preuzele Trepču, a nekoliko dana kasnije, srpske vlasti poništile su njihovu odluku.
Realnost, što se tiče imovine srpske države na Kosovu i Metohiji uslovljena je vojnim, političkim i ekonomskim prisustvom moćnih država koje su priznale nezavisnost Kosova, kaže za Sputnjik ekonomista Božo Drašković.
Kosovska vlada je marionetska jer iza nje stoje interesne grupe iz sveta, dodaje on.
“Kada je reč o samoj Trepči, radi se o prirodnom resursu i njegovoj eksploataciji sa nesagledivim i ekonomskim i ekološkim posledicama u interesu nekih stranih kompanija. A one vuku ključne korake. Moć vlade republike Srbije defakto je nikakva. Svodi se na izjave za javnost i ništa drugo, kada je reč o ekonomskim procesima, na Kosovu će se dešavati ono što moćni igrači i učesnici na političkom i ekonomskom tržištu žele i rade”, kaže Drašković.
Prištinske vlasti otpočetka shvataju Briselski proces kao nešto što treba da donese nezavistan status na celoj teritoriji KiM, kaže analitičar Dušan Proroković.
“Posmatrano u tom kontekstu, ovaj potez je sasvim očekivan. Kako će se to manifestovati na dalje pregovore Beograda i Prištine, teško je reći u ovom trenutku. Pretpostavljam da će se sa naše strane sve relativizovati, da će se reći kako Mustafa sve to radi zbog predizborne kampanje, koja je vrlo žestoka, ali mislim da to nije istina i da Beograd treba da razmišlja kako da zaštiti svoje i interese Srba na KiM na jedan nov način”, smatra Proroković.
Briselski dijalog tome nije doprineo, nastavlja Proroković, a Albanci nastavljaju tamo gde su stali prethodnih meseci. Predaja Studije o izvodljivosti za Trepču, prema Prorokovićevim rečima, tiče se strateškog opredeljenja da se svaki uticaj Srbije na KiM istisne i da sve nadležnosti preuzmu albanske institucije, kaže Proroković.
