Vukmirović se, kako je rekla, obratila za pomoć oficiru za vezu Dejanu Pavićeviću i bivšem direktoru Kancelarije za KiM i ambasadoru Srbije u SAD Marku Đuriću. Epilog, kaže, još uvek iščekuje.
„Nadam se da će mi ulazak biti dozvoljen do marta, kako bih mogla da snimim novu epizodu emisije“, rekla je, dodavši da joj je zabranom ulaska onemogućen rad.
Nakon što joj u decembru dvaput nije dozvoljeno da uđe na Kosovo i Metohiju da bi snimala redovnu epizodu emisije „Pravo na sutra“, Vukmirović je, kako kaže, bila prinuđena da promeni temu i snimi epizodu na teritoriji Kuršumlije i Merdara.
„Morala sam da se preusmerim na drugu opštinu i radim drugu temu – o izbeglim Srbima iz Podujeva koji se bore za opstanak“, rekla je.
Inače, Svetlana Vukmirović od 1997. godine kontinuirano radi reportaže na teritoriji Kosova i Metohije.
U emisiji „Pravo na sutra“ se od samog nastanka prikazuju priče Srba koji su ostali na Kosovu i Metohiji, ali i interno-raseljenim licima sa KiM. Vukmirović ističe da joj niko nije obrazložio zbog čega joj nije dozvoljeno da uđe na Kosovo i Metohiju, ali da smatra da je suštinski razlog prikazivanje života Srba na KiM širokom auditorijumu.
„Srbi sa Kosova i Metohije preko emisije ’Pravo na sutra’ imaju ’prozor u svet’. Tu ja nisam bitna i samo sam neko ko radi svoj posao odgovorno i profesionalno. Ipak, pozadina svega je što sam istovremeno i veza koja omogućava Srbima sa KiM da sa njihovim problemima bude upoznata domaća i svetska javnost“, rekla je Vukmirović.
UNS je u decembru zabranu ulaska novinarki RTS-a Svetlani Vukmirović na KiM ocenio kao teško kršenje slobode medija i istakao da je međunarodna zajednica dužna da obezbedi nesmetano kretanje novinara, što u ovom slučaju nije učinjeno.
