„To je bio eksperimentalni rat koji je NATO-u poslužio da, između ostalog, trenira svoju avijaciju u napadu gde je bila neuporediva disproporacija između onoga koji napada i onoga koji se brani“, kaže Di Gracija u intervjuu za Politiku.
Di Gracia je boravio u Srbiji povodom objavljivanja knjige „Zašto je NATO bombardovao Srbiju“ u koju je pretočio svoja iskustva iz službovanja.
Komentarišući paralelu koju izvodi između bombardovanja SRJ i atomske bombe u Nagasakiju, Di Gracija kaže da „ako se atomska bomba bačena na Hirošimu delimično može shvatiti kao vojna akcija, ona naredna, bačena na Nagasaki, u trenutku kad Japan već prihvata kapitulaciju, označila je početak Hladnog rata i bila svojevrsna poruka SAD Sovjetskom Savezu“.
„A bombardovanjem Srbije, Rusiji je poslata poruka o tome ko je pobednik u Hladnom ratu. I ništa od toga nije krivica Srbije, koja je uradila sve što je mogla, jer su međunarodne okolnosti bile takve da je Rusija bila slaba“, naglasio je on.
Na konstataciju da bombardovanje kineske ambasade tumači kao tadašnnje upozorenje Zapada Kini, Di Gracija naglašava da je to njegov lični zaključak, baš kao što je, kako je rekao, celokupno bombardovanje SRJ bilo upozorenje oslabljenoj Rusiji.
Sada, kako kaže, situacija je bitno drugačija.
„Zašto u ovom momentu niko ne razmišlja o bombardovanju Severne Koreje? Zbog nuklearnog oružja, ali i činjenice da iza nje stoji Kina, koja je u međuvremenu ojačala. Takođe, i Rusija je povratila epitet supersile, a ono što je uradila s Gruzijom, Moldavijom i pogotovo Krimom, slično je onome što je NATO uradio s Kosovom. Zbog toga je Kosovo 1999. bilo jedinstven primer koji se neće ponoviti“, kaže Di Gracija.
On se osvrnuo i na sumnje koje je iskazivao u zvanične interpretacije slučajeva Markale i Račak navodeći da u početku nije verovao u srpsko objašnjenje Račka.
„Tek kada sam posle nekoliko dana sreo jednog kolegu, italijanskog oficira na dužnosti posmatrača OEBS-a, rekao mi je: ’Bjađo, ovo nije kao što prikazuju na televiziji’. Obavestio sam o tome i šefa misije (Vilijama Vokera). On je prvi stigao na mesto događaja i nije zatekao prizore koje su potom preneli mediji. Ali, pošto je poslao izveštaj šefu misije, ništa se nije dogodilo“, ispričao je on.
Uveren je da su kosovski Albanci bili srećni kada se dogodio Račak i da bi ga, da se nije desio, „svakako u pogodnom trenutku izmislili“.
Sličnu sumnju iskazao je i kada je reč o slučaju Makrale navodeći da je njegov izveštaj Komandi Misije ECMM doživeo sličnu sudbinu kao dopis njegovog italijanskog kolege o Račku.
„Poslao sam ga posle istrage koju sam sproveo nakon bombardovanja Markala, sumnjajući da bi Srbi gađali pijacu na nekoliko koraka od pravoslavne crkve. Nisu bili zainteresovani, i opet se ništa nije desilo“, rekao je Di Gracija.
