Kurti je rekao das u planovi da se najpre da obrazuje istražna parlamentarna komisija koja će ispitati osnovu, postupak, procese, okvir na kojima su zasnovani briselski sporazumi čija primena, kako kaže u najvećoj meri nije uspela.
“Smatram da Vlada Kosova ima potrebu da, pre svega, otvori dijalog sa Briselom o dijalogu sa drugim zemljama Balkana, uključivši tu i Srbiju, dakle ’dijalog o dijalogu’ sa EU”, rekao je Kurti za najnoviji broj nedeljnika „Vranjske“.
Govoreći o dijalogu Kosova i Srbije, Kurti je rekao da je potreban unutrašnji dijalog u obe zemlje i da on nije protiv pomirenja.
“Ovaj dijalog stvara utisak normalizacije odnosa, ali u suštini samo produbljuje antagonizme, segregaciju i etničke podele, kazao je Kurti.
On je dodao da Samoopredeljenje u principu nije protiv dijaloga, nego protiv dijaloga koji Kosovu pretvara u temu, a Srbija određuje agendu.
“Samoopredeljenje predlaže jednu vrstu socijalnog, otvorenog i demokratskog dijaloga sa manjinama, uključivši i kosovske Srbe. Za nas prednost će imati dijalog sa Srbima sa Kosova”, kazao je Kurti.
Dodao je da pokret ima plan za severne opštine na Kosovu i za Srbe sa Kosova koji predviđa kombinovane ekonomske i socijalne mere, kao i da ne veruje da je integracija Srba moguća bez ekonomskog razvoja Kosova i obrazovanja.
“Kada bismo imali fabrike gde bi Albanaci, Srbi, Romi radili zajedno, komunicirali, zarađivali platu, to je pravi način za zajednički život. Ima Srba koji priznaju nezavisnu Republiku Kosovo i javno, a još više ih to priznaje privatno. Beograd ne dozvoljava Srbima sa Kosova da predstavljaju sebe”, kazao je Kurti.
Objašnjavajući zašto je protiv formiranja Zajednice srpskih opština na severu Kosova, on je kazao da bi njenim formiranjem nastupila „federalizacija“ Kosova, podela na „kosovski“ i srpski entitet, pri čemu Srbija ne priznaje Republiku Kosovo kao suverenu državu.
“Time će se doći do defunkcionalizacije Kosova i pretvoriće ga u drugu Bosnu. Srbija je nekada smatrala da je Kosovo njeno unutrašnje pitanje. Danas je Srbija postala unutrašnje pitanje Kosova. Ono što Srbiji nije brzo pošlo za rukom u ratu, sad sporo pokušava da ostvari u miru”, dodao je on.
Upitan da li će razgovarati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Kurti je rekao da ga Vučić vraća u studentske dane, kada je organizovao proteste protiv režima Slobodana Miloševića, a on bio njegov ministar za informacije, te održavao konferencije za novinare ispred hotela „Grand“ u Prištini gde je bila smeštena Arkanova paravojska.
“Moguće je da iz Brisela on izgleda drugačije, ali ne i iz Prištine. Vučić i Dačić su nasleđe Miloševića i Šešelja. Ne vidim nikakvu razliku u njihovim ciljevima. Vidim samo razliku u strategiji i metodu, jer su okolnosti različite”, rekao je Kurti. Prema njegovim rečima, Vučić ne mari za Srbe, on misli samo o svojoj vlasti.
“Srbija se nije suočila sa svojom prošlošću, ne zna gde njene granice počinju, postaje autokratsko društvo. Dugoročni mir i stabilnost na Balkanu zavisi i od promena koje treba da nastanu u Srbiji, ali to se i dalje ne dešava” zaključio je Kurti.
