Osim toga, oni su tražili i da se prorede sednice posvećene radu UNMIK-a i situaciji na Kosovu.
Za postepeno smanjenje obima i, na kraju, ukidanje UNMIK-a i smanjenje budžeta Misije, na sednici SB UN založili su se predstavnici SAD, Britanije, Francuske i Japana, a takav stav prethodno je izrazila ambasadorka Kosova u SAD Vljora Čitaku.
Tome su se uz Srbiju oštro usprotivile Rusija i Kina.
Predstavnica SAD Mišel Sajson ocenila je da je Misija UN na Kosovu „izgubila razlog postojanja“ i zatražila da se ona postepeno smanji i na kraju ukine, a da se predstavljanje izveštaja i sednice posvećene njenom radu održavaju na šest, umesto na tri meseca.
Britanski ambasador u UN Majkl Rajkroft je, kao i predstavnica SAD, ocenio da budžet UNMIK-a ne bi trebalo da se povećava, već da se smanjuje, izrazivši razočaranje što se to događa posle tri sednice na kojima su neke članice tražile smanjenje budžeta Misije.
„Vreme je da se Misija smanji, situacija na Kosovu da ne bude više tema. Linije na mapi su povučene, fiksirane su i neće se menjati“, zaključio je on.
Predstavnica Francuske je ocenila da budućnošću Kosova ne treba više da se bavi SB UN, već smatra da je to tema dijaloga u kojem posreduje EU.
I predstavnik Japana založio se za smanjenje prisustva UNMIK-a na Kosovu i za ređe održavanje sednica u SB UN.
Ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja rekao je, međutim, da Rusija u sadašnjim okolnostima ne vidi osnovu za smanjenje obima Misije UN na Kosovu, istakavši da „UNMIK ostaje značajan instrument za međunarodno praćenje tamošnje situacije“.
Prema njegovim rečima, nema osnova da se smanjuje broj izveštaja UNMIK-a pred SB UN, niti razloga da se smanjuje osoblje ili mandat Misije UN na Kosovu.
On je ocenio i da „kosovski projekat nastavlja da propada“ i da Priština potpuno nekažnjeno nastavlja da ne ispunjava dogovore iz Brisela.
„Mnoge delegacije predstavljale su nama danas divnu sliku sa Kosova, ali to se sa našim viđenjem situacije ne podudara. Kosovski projekat i dalje pakazuje svoju neodrživost“, rekao je on.
Nebenzja je pozvao međunarodnu zajednicu da učini šta treba i obezbedi poštovanje Srba na Kosovu koji su izloženi napadima u fizičkom smislu i na svoju imovinu.
„Nije ostvaren ni najmanji napredak po pitanju ZSO, pa pozivamo posrednika u dijaloga da osigura garancije za poštovanje prava Srba i zaštitu njihovog verskog nasleđa“, naveo je on i dodao da albanske vlasti na KiM ignorišu zahteve za rekonstrukciju srpskih crkava i manastira, kao što je pravoslavna crkva u Prištini.
„Kada je reč o namerama Prištine za članstvo u Unesko treba to uzeti u obzir“, naveo je ruski ambasador.
Predstavnik Kine je, takođe, ocenio da Savet bezbednosti UN treba da ostane posvećen situaciji na Kosovu i zadrži posredničku ulogu, istakavši da „ne treba ponavljati greške iz istorije“.
Izrazivši podršku što skorijem nastavku dijaloga Beograda i Prištine i primeni dogovorenog uz izgradnju uzajamnog poverenja, on je pozvao i na uzdržavanje od akcija koje bi mogle dovesti do tenzija.
Većina ambasadora zemalja članica SB UN je pozvala i na brzo formiranje nove kosovske vlade, ali i na obnovu briselskog dijaloga i nastavak normalizacije odnosa Beograda i Prištine kao važnog procesa za ceo Zapadni Balkan.
