Nekadašnji ministar u nekoliko kosovskih vlada od 2012. do 2020, koji je funkciju zamenika premijera Kosova obavljao tri godine, ukazuje da se pred Srbijom u svetlu evropskog predloga za dijalog Kosova i Srbije – nalazi dilema gde želi da se nađe u narednih deset godina.
„Predsednik Vučić vrlo jasno govori o svim opasnostima odbijanja procesa koji je ponuđen. I kada govorimo o opasnostima – postavlja se jasno pitanje: kako i gde mi želimo da budemo? U kakvoj Srbiji želimo da živimo… Izolovanoj, ili Srbiji koja se ekonomski razvija – koja se bori sa visokim procentom nezaposlenosti, ili onoj koja nema taj problem. To su pitanja koja se postavljaju“, ističe Jevtić za Glas Amerike i navodi da je podjednako važno pitanje i ono koje se odnosi na položaj i život Srba na Kosovu.
Jevtić, koji u Vašingtonu boravi povodom tradicionalnog Molitvenog doručka, podvlači da su u ovakvim razgovorima želje jedno, a realnosti i mogućnosti nešto sasvim drugo.
„Nisam bio u prilici da vidim francusko-nemački predlog ili evropski predlog, kako se sada naziva. Ali ono što je svakako naš stav – jeste da moramo da uradimo sve kako bismo održali mir i konačno imali normalan život. Koliko god da možete čuti različitih komentara o bilo kakvim inicijativama, pa i ovoj, uvek će postojati ljudi koji su protiv bilo kakvog predloga. I kada imamo situaciju kao što imamo danas, svakako da će biti zadovoljnih i nezadovoljnih. Uvek ću reći da je najvažnije da održimo mir i da sačuvamo živote. Krajem prošle godine bili smo u ozbiljnoj krizi na ivici sukoba – tako nešto moramo da izbegnemo“, kaže Jevtić.
Izrazio je zabrinutost zbog, kako kaže, nespremnosti vlasti u Prištini i premijera Aljbina Kurtija da prihvati formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Na pitanje da li sporazum predstavlja neki vid konačne šanse za iskorak u normalizaciji odnosa – i priliku da se ne ponove situacije iz prošlosti u vezi sa brojnim nuđenim predlozima međunarodne zajednice, koje je i Srbija odbijala, Jevtić kaže:
„Ukoliko se kroz ovaj sporazum i proces definišu mehanizmi koji će osigurati implementaciju onoga što je dogovoreno – siguran sam da ćemo biti u drugačijoj situaciji. Jer da smo imali mehanizme za ono što je dogovoreno do sada kroz briselski dijalog i u okviru Briselskog sporazuma – siguran sam da danas ne bismo imali tenzije na Kosovu. Da je neko Zajednicu srpskih opština formirao onog trenutka kada je ona dogovorena i onako kako je dogovorena – siguran sam da bismo razgovarali o drugim temama i drugačijim problemima. I to je ono što je suština. Jer, kako dogovarati nešto novo, ako prethodno niste ispunili. I, kako dogovarati bilo šta ako najvažnije, ono što stoji u Briselskom sporazumu, a što se tiče života Srba na Kosovu – Zajednica srpskih opština – nije formirana“.
