Prošle godine na sličan način u Hrvatskoj je uhapšen vozač iz Pančeva Mladen Graovac, koji se već godinu dana nalazi u pritvoru u Splitu. Mitroviću i Graovcu zajedničko je i to što su obojica pre hapšenja više puta boravila na Kosovu, odnosno u Hrvatskoj.
Ubrzo posle hapšenja Ramuša Haradinaja u Francuskoj – a kasnije i puštanja, odjeknula je informacija da postoje nalozi za hapšenje 57 osumnjičenih Srba za navodne ratne zločine na KiM.
Najnovije hapšenje Bogdana Mitrovića u Mušutištu po obilasku porodične kuće, pokrenulo je još jednom pitanje – da li tajne poternice zaista postoje i kada se one aktiviraju.
„Kada je reč o sadašnjim pritvaranjima, to se izvodi na osnovu nekakvih spiskova za koje, navodno, niko nikada ne zna. Naravno, oni koji primenjuju te spiskove imaju neka saznjanja o tome ili ih ad hok aktiviraju kada je neka potreba nekog trenutka“, kaže advokat Živojin Jokanović.
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je da tajne optužnice imaju za cilj da zastraše ljude i odvrate ih od povratka na njihova ognjišta, da ih odvrate od zahtevanja da im se vrati njihova imovina.
„Mi imamo više od 80.000 uzurpirane imovine, kuća, stanova, svi soliteri u Prištini, zgrade po Peći, Prizrenu – neko želi da spreči ljude čija je to imovina, da dođu tu da žive ili raspolažu kao sa svojom imovinom“, ističe Đurić.
Za razliku od Kosova i Metohije nije tajna da spisak postoji u Hrvatskoj. Prošlogodišnje hapšenje Mladena Graovca, međutim, potvrđuje da se hapse i oni koji nisu na spisku. Više puta odlazio je u rodni kraj, a poslednju posetu završio je u splitskom zatvoru, gde je i danas. Suđenje bi trebalo da bude završeno ovog meseca.
Savo Štrbac iz „Veritasa“ kaže da ima bar 1.200 Srba i pripadnika JNA za kojima su Hrvati raspisali poternice.
„Do sada je u svetu uhapšeno 166 Srba uglavnom Srba, među njima i ima i pripadnika JNA koji nisu baš svi Srbi, od tog broja 68 ih je izručeno, od toga je 21 oslobođen ili su postupci obustavljeni“, rekao je Štrbac.
Spisak državljana koji su osumnjičeni, optuženi ili osuđeni za ratne zločine, poslednji put je ažuriran 2013. godine. Imajući to u vidu, Ministarstvo pravde je od druge polovine 2016. godine uvelo praksu da zahteve prosleđuje Ministarstvu pravosuđa Republike Hrvatske u cilju provere.
Državljani Srbije, putem zahteva koji se nalazi na sajtu Ministarstva pravde, mogu da dobiju podatke o statusu pred hrvatskim pravosudnim organima. Na poslednjem spisku koji je Hrvatska dostavila Srbiji bilo je 1.577 imena protiv kojih se vodi istraga ili su podignute optužnice za ratne zloč
