Srbi, naglašava, imaju čemu da se nadaju i dodaje da će ozbiljno raditi u srpskim sredinama i odrediti strateške proizvode koji mogu da se plasiraju na tržište.
Nakon jedne decenije predstavnici Srba u kosovskim institucijama dobili su mogućnost da upravljaju fondovima za poljoprivredu koje odvaja kosovska vlada.
Poljoprivreda je osnovna delatnost građana na Kosovu i Metohiji, svejedno je da li su Srbi, Albanci, Bošnjaci. Srbi koji su ostali da žive na KiM kažu da od sukoba 1999. pa na ovamo, nisu imali dovoljno ni informacija, ni pristupa fondovima namenjenim poljoprivrednom razvoju.
Nenad Rikalo, ministar poljoprivrede u kosovskoj vladi, ističe da vlada u Prištini izdvaja značajna sredstva za poljoprivredu – oko 60 miliona evra na godišnjem nivou što su, navodi, kada se podeli po jedinici obradive površine, značajna izdvajanja.
„Najveći deo ide na subvencije, na direktna davanja po hektaru obradive zemlje, po grlu stoke i, takođe, dobar deo je za tzv. grantove, odnosno finansiranje projekata kako primarne proizvodnje, tako i prerađivačke industrije hrane. Značajna sredstva su uložena u proizvodnju jagodičastog voća, napravljeni su značajni zasadi maline, vinogradi, investiramo u proizvodnju vina. Vidljivo je da je napravljen iskorak u protekloj godini“, rekao je Rikalo.
Budžet neće biti manji naredne godine, kaže Rikalo dodajući da će priliku da dobiju sredstva imati oni koji ih do sada nisu dobili, a imaju nameru da se bave ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom.
Srbi navode da su do sada bili diskriminisani prilikom dodele sredstava. Rikalo ističe da za to ima više razloga.
„Živeli smo u paralelnom vojnom sistemu gde nekada nismo hteli da dobijamo sredstva iz Prištine, a nekada smo želeli i konkurisali ali nismo mogli da ostvarimo ta prava, zbog raznih razloga, nekad tehničke, nekad političke prirode“, rekao je Rikalo.
Malo je, kaže, registrovanih gazdinstava u srpskim sredinama i to je značajan problem jer je to jedan od tehničkih preduslova da bi se dobila sredstva.
„Potrebno je da se registruju gazdinstva, što ćemo uraditi, jer to nisu politička, već tehnička pitanja koja ne treba da budu prepreka.
Postoji ozbiljan problem jer parcele ponekad nisu prevedene u katastru, male su i ne mogu da se ukrupne, vode se na pretke, čitav niz prepreka koje su se pojavljivale, a na kojima moramo da poradimo da bi srpsko stanovništvo dobilo šanse da koristi sredstva i moglo da bude ravnopravno“, objasnio je Rikalo.
Srbi, naglašava, imaju čemu da se nadaju i dodaje da će ozbiljno raditi u srpskim sredinama i odrediti strateške proizvode koji mogu da se plasiraju na tržište.
„Ti proizvodi će sigurno biti prioritet u budućem periodu, želimo da podignemo ozbiljne zasade voća“, zaključio je Rikalo.
