„Demarkacija granice (Kosova) s Crnom Gorom je jedan od dva neispunjena kriterijuma za viznu liberalizaciju. Drugi, takođe veoma važan, je efikasna borba protiv korupcije, naročito na visokom nivou. S druge strane, formiranje Zajednice srpskih opština nije uslov za dobijanje vizne liberalizacije. To je jedan od brojnih neimplementiranih sporazuma u okviru dijaloga Beograda i Prištine“, rekao je Šoltes u intervjuu za portal Evropski Zapadni Balkan.
Šoltes, koji je slovenački advokat i političar i unuk jugoslovenskog političara Edvarda Kardelja, dodao je da procese demarkacije s Crnom Gorom i formiranje Zajednice srpskih opština ne treba povezivati ili njima manipulisati na bilo koji način.
Kao najvažnije prepreke na evropskom putu Kosova naveo je implementaciju reformi, potpunu normalizaciju odnosa sa Srbijom i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
„Kao u većini zapadnobalkanskih zemalja, implementacija reformi je od suštinskog značaja za konsolidaciju kosovskih institucija i napredak te zemlje na putu ka EU. Takođe, potpuna normalizacija odnosa sa Srbijom je glavni prioritet, kao i potpuno uključivanje Kosova u međunarodne organizacije“, kazao je izvestilac EP za Kosovo.
Šoltes, koji je nedavno izjavio da će mu „najveći izazov“ biti činjenica da pet članica EU nije priznalo nezavisnost Kosova, na pitanje o mogućnosti napretka Kosova u evrointegracijama bez tih priznanja, rekao je da evropska diplomatija nekad ume da bude veoma kreativna.
„Ono što mogu da kažem je da evropska diplomatija ume ponekad da bude veoma kreativna, kao što je i do sada. Uzmite kao primer zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Kosova. Proći će još godina do članstva Kosova u Uniji i stvari mogu brzo da se promene“, rekao je Šoltes.
On je kazao da napredak u implementaciji sporazuma Beograda i Prištine u bliskoj budućnosti „zavisi od iskrene volje dve zemlje da idu napred“, a dodao je da su „Srbija i Kosovo i te kako svesni da je njihov progres na evropskom putu povezan s napretkom u dijalogu“.
Upitan o najavi predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da će biti usvojena strategija istovremenog pristupanja Srbije i Crne Gore Uniji 2025. godine, Šoltes je rekao da put svake zemlje kandidata za članstvo mora da bude vrednovan „prema njenim zaslugama“ i da „nije pošteno držati jednu zemlju u čekaonici zbog toga što druga zemlja regiona još nije spremna za članstvo“.
