Samo početkom ove godine na Kosovu je napadnuto je 6 novinara, a nijedan od počinilaca nije procesuiran. Ubistva i kidnapovanja novinara tokom ratnih dejstava još uvek nisu istražena.
Novinari, predstavnici Asocijacije novinara Kosova i Udruženja novinara Srbije sa Kosova danas su u Prištini govorili o problemima sa kojima se suočavaju u svom radu.
Zaključeno je da pritisci postoje, ali i da je prisutna autocenzura.
Glavna i odgovorna urednica lista „Zeri“ Arbana Džara upozorila je da se pored pritisaka i cenzure, mediji suočavaju i sa velikim finansijskim poteškoćama, pa njihovi novinari zbog nedostatka novca napuštaju privatne medije i odlaze na javne.
S druge strane, kako je rekla, na javnim medijima postoje pritisci i cenzura i tamo novinari ne mogu da se iskažu i kvalitetno obavljaju svoj posao.
„Postoji pritisak od ljudi u vladi, od preduzeća koja su povezana sa ljudima u vladi, tako da pritisak dolazi od različitih faktora i utiče na medije i novinare. To je ono sa čime se suočavamo svakog dana. To je realnost na Kosovu, znamo da postoji mnogo ljudi u medijima koji su povezani sa vladom, vlastima i opozicijom, i preduzećima koja su povezana sa tim ljudima. Tako da pritisak dolazi i spolja, i unutar tih medija koji zbog toga i nisu nezavisni“, rekla je Džara.
Na težak položaj nezavisnih medija koji izveštavaju na srpskom jeziku i loše finansijsko stanje ukazao je i predsednik UNS-a na Kosovu Budimir Ničić.
„Ono što je glavni problem ne samo novinara, nego medija je kad ćemo da stavimo ključ u bravu jer para nema. Svake godine su donacije za medijske projekte sve manje, a dobro znamo da mediji na Kosovu opstaju isključivo od donacija, pre svega međunarodnih, jer od marketinga mediji apsolutno ne mogu da žive, ne mogu da budu samoodrživi“.
Na konferenciji koju je povodom Svetskog dana slobode medija organizovao UNDP, rečeno je da među samim novinarima na Kosovu postoje velike podele, da među albanskim i srpskim kolegama nema saradnje i da se ne bave problemima izvan svoje zajednice, osim kada su u pitanju incidenti.
„Ono što sam ja istakao a to je ta velika i stroga podeljenost kako etničkih zajednica, tako i medija. Mi smo svi svedoci toga da su i Srbi u svojim sredinama potpuno neinformisani o stanju opštem kosovskom, kao što su i kosovski Albanci neinformisani o stanju u srpskim sredinama. Mi i dalje živimo u podeljenim etničkim društvima i medijskim zajednicama“, rekao je Predrag Radonjić urednik RTV Kim.
Najviše polemike na današnjem novinarskom skupu bilo je oko samog naziva srpskog novinskog udruženja. Pojedinim albanskim kolegama je zasmetalo ime samog udruženja.
Budimir Ničić kaže da to govori o velikoj podeljenosti među srpskim i albanskim kolegama.
„Međutim, ovde je bilo preko 20 albanskih kolega, ali je smao dvoje ili troje pokrenulo to pitanje, nekima čak nije ni smetalo ali im je bilo malo čudno. Ja ne vidim ništa sporno u tome, kao što verujem da ne vide ništa sporno ni moje kolege iz Asocijacije profesionalnog udruženja novinara Kosova. Mi smo kao UNS registrovani na Kosovu i otvoreni smo za saradnju sa našim kolegama Albancima“, rekao je Ničić.
Na kraju su predstavnici albanskog i srpskog udruženja novinara predožili jedni drugima bolju saradnju, odnosno potpisivanje memoranduma o saradnji, zatim zajedničko insistiranje na rešavanju pitanja ubistva, nestanka i napada na novinare, zatim da novinari na Kosovu dobiju status službenog lica i da se pokrene pitanje prava i imovine radnika Rilindije, Jedinstva i Tana.
