Kako je najavila kancelarija Evropske službe za spoljne poslove, dve strane će na sastanku nastojati da finalizuju sporazume o ZSO, kao i energetici, Telekomu, a razgovaraće se i o slobodi kretanja na mostu u Kosovskoj Mitrovici.
U Beogradu kažu da će se za pregovaračkim stolom razgovarati i o slučaju Olivera Ivanovića.
Nova runda dijaloga trebalo bi da donese odgovor na pitanje hoće li se dve strane složiti da ZSO treba da ima izvršna ovlašćenja po čemu su pozicije i dalje prilično udaljenje.
Ulozi su i u Beogradu i u Prištini veliki, jer od dogovora zavisi brzina napretka na evropskom putu obe strane, ali je uprkos tome jedino izvesno da srpski pregovarački tim od izvršnih ovlašćenja, koja su obećana građanima, ni po koju cenu neće odustati, a da je isto to, barem u zvaničnim izjavama, za albansku stranu neprihvatljivo.
Beograd dobio signale iz visokih političkih krugova u Briselu i u Vašingtonu da se mogu očekivati provokacije albanskih političara koje služe isključivo za dnevno političke svrhe.
Neizvesno je i da li će sporazum o ZSO danas, ukoliko dođe do približavanja stavova, biti samo parafiran ili potpisan, a situacija bi mogla biti nešto jasninja već danas, nakon što se u Briselu završi sastanak radnih grupa.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče da mnogi, pa ni kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači, ne znaju šta su izvršna ovlašćenja, te poručio da Srbija neće pristati da Kosovo bude suverena država kao što je Bosna i Hercegovina.
„Mi idemo u Brisel da se dogovorimo. Nećemo da pristajemo na ono što je protivno interesima Republike Srbije i našeg naroda na KiM. Idemo u Brisel i spremni smo da se dogovaramo i dogovorimo“, naglasio je Vučić.
Konstatujući da ne voli da igra igru prebacivanja krivice, ali da je prošli put, jedini do sada, rekao da je prištinska delegacija došla da ne potpiše ništa, Vučić je zaključio: „Nadam se da će se ta situacija promeniti“.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić poručuje da delegacija Beograda u Brisel putuje s ciljem da za srpski narod u južnoj pokrajini izbore stvaranje ZSO.
„Verujem da ćemo učiniti apsolutno sve da dogovor bude postignut. Nastavićemo da se ponašamo konstruktivno s ciljem da ZSO bude formirana i teško da naš odnos prema tome neko može da dovede u pitanje“, poručio je Đurić.
I kosovski Srbi očekuju napredak. Oni su još jednom pružili podršku politici vlade i pozvali i Prištinu i Beograd da na sledećem sastanku u Briselu postignu sporazum.
Koordinator Upravljačkog tima za uspostavljanje ZSO Ljubomir Marić očekuje da se postigne sporazum o okviru i principima za uspostavljanje ZSO i navodi da bi, u tom slučaju, u narednih nekoliko meseci moglo da počne formiranje te zajednice.
Marić u izjavi Tanjugu naglašava da još postoje tačke sporenja, među kojima su status zaposlenih u ZSO, finansiranje, uređivanje imovine, ali ističe da je pristup međunarodne zajednice sada drugačiji i da očekuju da se pitanje ZSO, koje je od prvog dana postizanja Briselskog sporazuma odlagano, konačno zatvori.
Kako prenose prištinski mediji, kosovski premijer Isa Mustafa ranije je najavio da će danas u Briselu biti potpisan sporazum o ZSO, čemu se oštro usprotivio pokret „Samoopredeljenje“, ali se iz prištinske administracije i dalje može čuti kategorično odbijanje izvršnih ovlašćenja za ZSO.
Pojedini kosovski mediji javili su ranije, pozivajući se na izjavu kosovskog premijera da će pored sporazuma o ZSO biti potpisana još tri sporazuma.
U svakom slučaju – brzina otvaranja pregovaračkih poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU, kao i potpisivanje ŠP-a i vizna liberalizacija kojoj se nadaju kosovski Albanci zavisiće direktno od uspešnosti pregovora u Briselu 25. avgusta.
Da je Sporazum o ZSO i za EU najurgentnije pitanje, potvrdio je izvestilac Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister.
On je prilikom nedavne posete Beogradu ponovio da u tom poslu obaveze imaju obe strane, a ne samo Beograd, uz napomenu da je u prošloj rundi razgovora u Briselu kompromis gotovo postignut.
Politički analitičari i u Beogradu i u Prištini primećuju da bi za nastavak dijaloga možda bio potreban i dodatni pritisak Vašingtona i Berlina na Prištinu, pre svega u smislu prihvatanja principa za formiranje ZSO, a koje su već usaglasili Beograd i predstavnici Evropske unije.
Konkretno, oni su uvereni da Albanci moraju da pristanu da funkcioneri i zaposleni u ZSO imaju status „državnih službenika“.
Inače, kako prenose mediji, kosovski premijer je praktično već prihvatio da ZSO bude oslobodena poreza, carina i taksa, a prema tekstu koji je do sada usaglašen, Srbija ima neograničeno pravo da finansira srpsku zajednicu na KiM.
Briselski dokument predviđa i konkretna izvršna ovlašćenja koja će imati ZSO, a osim opštinskih nadležnosti, to su i nadzor u obrazovanju, zdravstvu, urbanističko planiranje, ekonomski razvoj, povratak interno raseljenih…
Organi ZSO, na koje je pristala i Priština, biće predsednik (predstavlja ZSO u pokrajini i šire), savet od 30 clanova (političko telo u kom će biti gradonačelnici, predstavnici SPC, viđeniji građani), izvršno veće, (bord od sedam članova koji će resorno da donose operativne odluke) i šef Zajednice koji je odgovoran bordu.
U junu je postignut dogovor o pozivnom broju za Kosovo, u kojem je ispoštovano gotovo sve što je Beograd tražio, a načelno i dogovor o Telekomu.
Ali, iako je sve što je predloženo u vezi s Telekomom praktično prihvatila, Priština nije htela da potpiše sporazum o telekomunikacijama držeći se principa da „ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno“, zbog čega je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini tada prekinula razgovore.
Klan Kosova: Postignut dogovor o ZSO
Delegacije Kosova i Srbije dogovorile su se u Briselu o većini pitanja o Asocijaciji (Zajednici) srpskih opština, javila je prištinska televizija Klan Kosova.
Prema navodima te televizije većina spornih pitanja u vezi s tim problemom prevaziđena su.
Kako se navodi, nije prihvaćen zahtev srpske strane da se za izbor članova Asocijacije održe posebni izbori.
Kosovska strana je zatražila da Asocijacija ima delegate iz opština i da ne bude posebnih izbora.
Srpska strana je takođe zatražila da se imovina Kosova tretira kao „imovina pod jurisdikcijom Kosova“, a ne imovina Kosova.
Međutim, prema ovoj televiziji, obe strane su se dogovorile da se imovina ipak prizna i tretira kao imovina Kosova.
