Vlasti BiH uveli su vize za građane Kosova još 2004. godine kada ono još uvek nije proglasilo nezavisnost. Tek desetak godina kasnije, kosovska strana je uvela recipročne mere.
Uvođenje viza građanima Kosova od strane Bosne i Hercegovine za Muharema Zejnulahua predstavlja političko pitanje.
„Vize su pravo političko pitanje, pa sve drugo. Kada rešimo to političko pitanje između dve zemlje, onda smo rešili i ovu barijeru koja se zove sloboda kretanja ljudi. BiH ima prema Kosovu ima najbrutalniji vizni režim. I u BiH će jednog dana doći na red da se prihvati realnost, a ta realnost je nepovratna da je Republika Kosovo samostalna i nezavisna država“, smatra Zejnulahu.
I Sanela Bilalović, urednica programa na bosanskom jeziku u RTK1, tvrdi da je vizni režim između Kosova i BiH političko pitanje. Ipak, Bilalovićeva smatra da ga treba rešavati na višem nivou, u Briselu i to u sklopu dijaloga između Beograda i Prištine.
„Celo Kosovo je usresređeno na unutar srpsko-albanske odnose. Pitanje viza je pitanje svih Kosovara. Imate tragikomičnu situaciju da su u boljim odnosima Kosovo i Srbija, nego Kosovo i BiH. Od kud sad to? Nikada Kosovo nije ratovalo s Bosnom. Mi smo sada u situaciji da Bošnjaci ne mogu putovati u svoju matičnu zemlju“, kaže ona.
Za srpsku zajednicu na Kosovu, pitanje viznog režima između Bosne i Kosova ne predstavlja veći problem, kaže direktor RTV Kim Isak Vorgučić. Srbi sa Kosova, prema njegovim rečima, kada imaju potrebe da putuju u BiH mogu to sa pasošima izdatim u Republici Srbiji, a za koje nije potrebna viza.
„Nisam potpuno ubeđen da je to političko pitanje, već je više pitanje ljudskih prava i koliko vlade razumeju to da ljudi trebaju da se kreću slobodno i koliko su ekonomski krugovi dovoljno jaki da izvrše pritisak i daju do znanja da je i kretanje robe vrlo važno“.
Jedan od ključeva rešenja ovog problema, Đorđe Bojović iz Inicijative mladih za ljudska prava, vidi u Beogradu.
„Odgovornost nije samo na BiH i Kosovu, dobar deo odgovornosti leži i na Srbiji zbog koje Bosna i Hercegovina ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu. Dakle, odgovornost i rešenje treba tražiti kroz otvaranje te teme i kroz ulogu Srbije kao moderatora u odnosima za koje je i odgovorna i ona bi to trebalo i da ih reši. Dakle, Srbija bi za jedna sto trebalo da stavi i predstavnike Bosne i Kosova i da otvoreno porazgovara o tome“, smatra Bojović.
Visoki novčani nameti i višemesečna procedura vađenja viza utiče i na međusobnu kulturnu saradnju, kaže dramturg iz Prištine Jeton Neziraj.
„To jeste jedna apsurdna situacija. I pre nije bilo neke saradnje, a sada nakon ovog viznog režima skoro i da ne postoji. Nekako smo digli ruke jer je to neka nemoguća misija. Mi sa našim predstavama idemo svugde po Evropi a kada je u pitanju BiH to postaje nemoguće jer su procedure toliko komplikovane da onda dignemo ruke“.
Troškovi za dobijanje vize za putovanje u Bosnu i Hercegovinu i obratno na Kosovo iznose 31 evro, a procedura traje od dva do nekoliko meseci. Zbog toga se sve manje građana usuđuje da putuje.
Otvorenu diskusiju o slobodi kretanja organizovali su Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), Fondacija za nove komunikacije Dokukino i Inicijativa mladih za ljudska prava BiH.
