Danas bi mogla da se povede polemika o tome da li se vez zaboravlja, ili menja svoje oblike i modernizuje se. Za koju god stranu da se odlučite, jedno je sigurno – i danas ručno rađeni vez iziskuje vreme i trud. „Plavi vez“ nije posebna vrsta veza, ali jeste drugačiji, po bojama, motivima i kreativnošću.
Van Gog, Gustav Klimt, Egon Šile… Može li se slikati koncem? Sudeći po vezu Tijane Rodić, odgovor je da. Bavi se ilustracijama, likovni je grafičar, ali je u stalnom traganju za novim tehnikama došla i do veza.
“Jako me je zainteresovalo, tako da sam istog dana otrčala do grada i kupila sav materijal koji mi je bio potreban za početak. Niko me nije naučio da vezem, već sam sama. Na početku je sve to smešno izgledalo, ali nisam posustala i sada je to mnogo bolje“ – kaže Rodić u razgovoru za Radio Kontakt Plus.
I dok svoje radove opisuje sintagmom „sada je to mnogo bolje“, upravo njeni radovi ne govore jezikom skromnosti – osim što su interesantni, praktično su svaki za sebe svojevrsno umetničko delo.
„Istina je da dosta odudara od standardnog veza. Naš tradicionalni, standardi vez je jako precizan, uredan, čist, tačno se zna svaki potez iglom, dok ja vezem po osećaju. Doživljavam to kao da slikam, i trudim se da moji potezi izgledaju kao potezi četkom“, dodaje.
Svako ko veze ili je bar pokušao da to učini, zna koliko je vez komplikovan, naročito ako to ne činite po unapred određenim bojama.
Upornost i strpljenje su posebno važni.
„Vez iziskuje posvećenost. Dnevno odvojim do 5-6 sati rada. Za jedan broš mi je potrebno oko 10 sati. Ali, iako ovo zvuči suviše komplikovano, na kraju kad dobijem finalni proizvod, sve se to zaboravi i prepustim se osećaju zadovoljstva“, objašnjava.
Iako proces jeste složen, upravo joj je to izazov i ono gde nalazi lepotu veza.
„Uživam dok vezem, a pogotovo kad odradim motiv koji sam zamislila. Volim da sedim u svojoj sobi/ateljeu i stvaram… Tada se osećam slobodno“.
Deo tog procesa je i biranje detalja za vez, što zaivisi od trenutne inspiracije:
„Kada sama biram detalje, uglavnom izaberem neki portret, ili neki malo složeniji motiv, jer mi predstavlja izazov. A kad savladam to, onda biram sve složeniji i složeniji“.
Lepota Tijaninih izvezenih detalja je, posmatračima, očigledna, a Tijana lepotu nalazi u samoj izradi ovih detalja.
