Ove podatke je u četvrtak objavio Institut za svetsku ekonomiju (IfW) iz nemačkog grada Kila koji je učestvovao u istraživanju.
Povišen mortalitet u zemljama gde vlade nisu populističke je osam odsto, dok je u zemljama u kojima vladaju populisti skoro 18 odsto.
„Brojke su jasne – u pandemiji su populisti očigledno najgori krizni menadžeri i odgovorni su za mnoge smrtne slučajeve u njihovim zemljama koji su mogli da se izbegnu,“ zaključio je Mihael Bajerlajn, istraživač populizma na IfW.
Međunarodni tim je tokom pandemije 2020. istraživao krizni menadžment u 42 zemlje. Vlade 11 zemalja klasifikovane su kao populističke, među njima poljska, slovačka, češka, mađarska, britanska, brazilska i indijska.
Razlog za znatno viši stepen mortaliteta je mnogo veće kretanje stanovništva u zemljama sa populističkom vladom.
Autori su koristili podatke o kretanju sa Gugla (Google) i utvrdili koliko su neka mesta, poput prodavnica i parkova, bila posećena.
Podaci su pokazali da je mobilnost bila duplo veća u zemljama čije su vlade populističke, a istraživači su našli dva razloga veće mobilnosti.
Jedan je manji broj mera za zaštitu od zaraze, naročito ograničenje kontakata. Pored toga, populističke vlade su ublažavale realnu sliku opasnosti od virusa i osporavale naučna otkrića.
