UNS objavljuje Proglas u kojem se mediji pozivaju da od 11.55 do 12 sati prekinu program u elektronskim medijima, pročitaju Proglas ili ga objave na ekranu, a u onlajn i štampanim medijima da objave
P R O G L A S
Sloboda medija u Srbiji ozbiljno je ugrožena jer novinarstvo nije bilo u težem ekonomskom položaju u novijoj istoriji.
Izlazak države iz vlasništva u medijima lokalne vlasti iskoristile su za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu.
Ilustrativan je primer Jagodine koja je za projektno sufinansiranje medija ove godine izdvojila sedam puta manje novca nego prethodne kada je bila vlasnik medijske kuće „Novi put“.
U godini za nama lokalne samouprave za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja izdvojile su u proseku jedan odsto svojih budžeta, iako je UNS tražio da minimum budu dva procenta.
Istovremeno, država je propisala da subvencije za proizvodnju medijskog sadržaja od javnog značaja za pojedinačni medij u peridu od tri godine ne smeju preći iznos od 23 miliona dinara što je neprihvatljivo, posebno za veće regionalne medije.
Zato što Zakonom o javnom informisanju i medijima nisu propisane kaznene odredbe, 30 opština i gradova i 17 gradskih opština prošle i ove godine za projektno sufinansiranje medija nisu izdvojili ni dinar.
Agencija za privatizaciju onemogućavala je da neprodati mediji pripadnu zaposlenima bez naknade kako predviđa Zakon, pa je bilo potrebno da Skupština usvoji autentično tumačenje Zakona. Zbog nesprovođenja Zakona zaposleni u 18 medija trpeli su, a i dalje trpe, veliku štetu.
Zaposlenima u nacionalnoj novinskoj agenciji Tanjug pravo na prenos kapitala bez naknade nije ni ponuđeno, iako su i oni na to imali pravo.
Zbog privatizacije oko 1000 novinara i medijskih radnika ostalo je bez posla a neki od njih i bez zakonskog prava na socijalni program.
Privatizacija medija pokazala je i svoje partijsko lice. Kao uslov za ostanak u privatizovanoj RTV Pančevo glavni i odgovorni urednik Miroslav Milakov nudio je honorarnim saradnicima pristupnicu vladajućoj stranci.
U godini za nama čak je i komunalna policija davala sebi za pravo da ograničava novinare u svom radu. Ekipi Istinomera na javnoj površini u blizini restorana Sava nova u Beogradu komunalni policajac Srđan Ilić zahtevao je da se oprema za snimanje isključi i da se udalje, upućujući jasne pretnje da će im u suprotnom oteti sredstva za rad.
UNS zato zahteva:
– Da Vlada pokrene postupak za izmene Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi obaveza svih nivoa vlasti bila da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja i da za te namene lokalne samouprave (osim velikih gradova) treba da izdvajaju najmanje dva odsto svojih budžeta. Kao garancija za izvršenje ove obaveze treba da budu predviđene i kazne za funkcionere lokalne samouprave koje ne izdvoje novac za projektno sufinansiranje medija.
– Da Vlada što pre reši status Novinske agencije Tanjug imajući posebno u vidu činjenicu da zaposlenima nakon neuspele prodaje nije ponuđeno zakonsko pravo na prenos kapitala bez naknade. Vlada mora da ima u vidu i da Tanjug s daleko manjim brojem ljudi uspeva da se održi na tržištu.
– Da Vlada na dnevni red stavi izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije: Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija, Izveštaj o mogućem uticaju javnog sektora na medije oglašavanjem, kao i Izveštaj Saveta o pritiscima i kontroli medija (izveštaj Verice Barać).
– Da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine najzad počne da radi svoj posao i kada su u pitanju 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji i tokom NATO agresije umesto što godinama bez rezultata, po prijavi NUNS-a, istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida.
UNS podržava rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i njene napore da se pronađu u bice naših kolega Slavka Ćuruvije i Milana Pantića i rasvetle okolnosti smrti Dade Vujasinović.
