On je podsetio da su Lajčak i Eskobar prvi put, kao dvojac (američki i predstavnik EU), došli u zvaničnu posetu Beogradu.
„Moje mišljenje je da je ova poseta imala za cilj da pripremi pregovore, koji će se odvijati nakon izbora u Srbiji. Bilo je potrebno da se napravi klima, kako u Beogradu tako i u Prištini, da se iznesu očekivanja o procesu i da se nakon izbora u Srbiji krene punom parom ka postizanju sporazuma“, rekao je Mijačić.
On procenjuje da želja Vučića i Kurtija da se sastanu daje nadu da može doći do pomaka u pregovorima i postizanju sporazuma.
Podsetio je da pregovori Beograda i Prištine traju više od 10 godina, kao i da stiče utisak da javnost ne zna kako izgleda taj proces.
„Taj proces izgleda kao jedna partija karata, gde se sa svakim novim deljenjem dobijaju različlite karte i igra se jedna nova igra“, kazao je on i precizirao da je od prošle godine dobijen novi format pregovora nakon pobede Kurtija na izborima i njegovog učešća u dijalogu.
Mijačić je konstatovao da je Kurti celu svoju kampanju i uspeh bazirao na protivljenju pregovora za Beogradom.
„Sve ovo vreme od dolaska Kurtija na vlast, njegova je kupovina vremena, kako bi se upoznao sa procesom, na način koji diktira Evropska unija“, rekao je Mijačić.
On je ocenio da u Beogradu, sem organizacija civilnog društva, niko ne radi da pripremi javnost na postizanje sporazuma sa Prištinom.
„Vi u srpskoj javnosti nemate nekoga ko priča zašto je nama potreban sporazum sa Prištinom. A situacija u Prištini je još gora. Ona je takva da svaki ustupak srpskoj strani smatraju neprijateljstvom“, naglasio je gost N1.
On je procenio da bi sporazum doprineo zaštiti kolektivnih prava koje Srba treba da dobiju na prostoru Kosova, kao i da je naša javnost za to malo zainteresovana.
Govoreći o sankcijama kao načinu koji SAD mogu da koriste protiv strane koja ne želi da sarađuje u pregovorima, Mijačić je istakao da prema njegovom stavu one ne mogu ništa da reše.
„Ja ne verujem da sankcijama može bilo šta da se reši“, kategoričan je on.
Na pitanje da li je kraj dijaloga daleko ili blizu, on je zaključio: „Milsim da smo bliže tome da smo na početku jednog novog procesa nego da je kraj blizu. Kraj je izuzetno daleko“.
