Prazničnu liturgiju i litiju oko hrama zajedno su predvodili gračanički sveštenici i prištinski paroh. Sekretar eprahije Raško-prizrenske, otac Sava je u obraćanju okupljenima rekao da Srbi kao narod moraju da dožive preobražaj posle svih muka koje su ga snašle, kako bi očuvali veru u bolje sutra.
„Nikad nije sve izgubljeno, nema kraja izgubljeno, čovek uvek treba da veruje u bolje, u svetlost Hristovu, ali ne onako slepački, nego da živimo pravedno. Samo ako pravedno živimo, možemo da imamo pravednu nadu u bolje sutra i da će se naša oteta zemlja vratiti“, kazao je otac Sava.
U dvorište crkve jutros su najpre došli preostali prištinski Srbi i meštani iz susednih sela koji redovno prisustvuju obeležavanju ovog praznika.
Poslednjih godina na ovaj dan u Prištinu dolaze i raseljeni iz ovog grada. Želja da prisustvuju proslavi ovog praznika, ali i nadanja da će se jednog dana vratiti u svoj grad su velika.
„Kako godine prolaze, u meni i svima nama je sve veća bol i sve veća nostalgija za ovim hramom, za ovim okupljanjem i za našim gradom. Isterali su nas iz našeg grada i raskućili, mi smo rasejani po celo Srbiji. Verujte mi, ne smatramo da su to naša stalna staništa, u nama je tuga, ali i velika želja da se vratimo na svoje“, kazala je predsednica Kola srpskih sestara iz Prištine Zagorka Pavlović.
Za prištinskog paroha Darka Marinkovića i njegovu porodicu ovo je veliki dan, danas posebno, jer je ova sveštenička porodica pripremila slavski kolač i bila domaćin.
„Veliki je emotivni naboj. Velka je i ljubav prema ovom mestu da bi se čovek prihvatio tako nečega. Moj utisak sa jutrošnje liturgije je što je krug litije bio sastavljen na nekoliko mesta, toliko je ljudi bilo da smo se sastavili, da nismo mogli da prođemo u jednom krugu svi zajedno. To je posticaj za mene kao sveštenika i današnjeg domaćina. Današnja slika nije čest slučaj ovde kod nas, već samo kada je hramovna slava, samo kada su veći praznici, samo kada je neki povod drugi i kada su slavlja u pitanju“.
Obeležavanju slave u Prištini prisustvovao je i zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović.
„Oseća je lep, ali me obuzme i neko osećanje tuge, jer znam da svi ovi ljudi kada budu izašli sa ove kapije da neće otići u svoje stanove, niti u kuće u kojima su živeli do 1999. godine, već će se rasejati na neka druga mesta. Obaveza i dalje stoji, da radimo da se što više ljudi vrati, da se povratak ne svede na to da se naši ljudi vraćaju u neka sela, već da dođemo do toga da oni koji žele i koji mogu, da se vrate i u gradove“, rekao je Stojanović.
Danas, na praznik, u hram Svetog Nikole stigla je i ikona ovog svetitelja, poklon ruskog naroda.
