„Naime, iako je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić zaista izjavio, kako su prenele agencije, ‘da je važno da servis Radiotelevizije Kosovo 2 (RTK2), kanal na srpskom jeziku, bude u službi srpskog naroda na Kosovu…’ većina javnih medija (TV Most, Radio Gračanica, B92, RTS) je objavila tu vest pod naslovom ’RTK2 u funkciji srpskog naroda na KiM’ što nije isto i što bi moglo da dovede u zabludu građane.”
Po njegovim rečima, UNS i DNKiM izražavaju rezervu prema tvrdnjama da je RTK2 u funkciji srpskog naroda na Kosovu, jer od svog osnivanja do danas, po Ničićevim rečima, nisu ispoštovane ustavne i zakonske odredbe na Kosovu koje govore o postojanju nezavisnog kanala na srpskom jeziku koji bi signalom trebalo da pokrije celo Kosovo, kao ni opravdani zahtevi srpske medijske zajednice na KiM u pogledu garancije te nezavisnosti u tehničkom, programskom, kadrovskom i u finansijskom smislu.
“UNS I DNKiM očekuju da ‘kolege i prijatelji’, kako nas s pravom vidi gospodin Jakšić, to isprave, u skladu sa pravilima novinarske profesije, a gospodin Đurić, kojem dugujemo izvinjenje, jer smo reagovali na naslov novinara, a ne na njegovu izjavu, to pojasni prilikom sledećih medijskih pojavljivanja,” predlaže Ničić.
U isto vreme, prvi čovek srpskih novinara na Kosovu Budimir Ničić predlaže Đuriću da pojasni i izjavu koju su prenele agencije: da “… u tom i svakom drugom smislu RTK 2 i u narednom periodu može da računa na podršku Kancelarije za Kosovo i Metohiju”.
“UNS i DNKiM, podsećajući na ravnopravnost medija pred zakonom, kako srpskim, tako i kosovskim, pitaju se gde je ta podrška Kancelarije za KiM nestala kada su u pitanju nezavisni mediji na Kosovu i njihove medijske asocijacije, koji su u poslednjih 15 godina stub informisanja, pa samim tim i u velikoj meri opstanka Srba na Kosovu. Odnosno, pitaju se, čime je to RTK2 zaslužio, ono što nezavisni mediji nikad nisu tako jasno i tako glasno dobili,” pita se Ničić u saopštenju dostavljenom našoj redakciji.
Ničić ipak veruje da se radi o „slučajnoj grešci“ koja će biti uskoro prevaziđena kroz seriju intervjua koje bi gospodin Đurić trebalo da da i “nezavisnim medijima”, a ne samo onim koji se na “ovaj ili onaj način, finansiraju iz ovih ili onih javnih para” i odgovori na “opravdana pitanja profesionalnih novinara”, a samim tim i svih građana od kojih zavisi njhov život na Kosovu, a ne samo na “protokolarna pitanja ‘kolega-prijatelja’”.
