Ipak, dinamika razgovora, kako je rekao, ne zavisi samo od Srbije, već i od kalendara visokog predstavnika EU Federike Mogerini, a nažalost i od politickog taktiziranja Prištine,
Proces normalizacije odnosa će, ukoliko to od nas bude zavisilo, biti nastavljen. Beograd želi da razgovara o imovini, verskoj i kulturnoj baštini i mnogim drugim pitanjima, kojima, međutim, mora da prethodi dogovor o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), rekao je Đurić za list Danas.
On je uverem da će ZSO biti po meri Srba na Kosovu i Metohiji i biti nepremostiva garancija njihovog opstanka i napretka.
Prema njegovim rečima, biće predviđene institucionalne veze ZSO i Srbije, a najvažnija veza biće mogućnost direktnog finansiranja.
Na pitanje da li je Beograd upoznat sa sadržajem pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom, koji je nedavno najavio i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, a što je i obaveza iz Pregovarackog okvira, Đurić je podsetio da EU ima statusno neutralnu poziciju prema Kosovu i Metohiji.
„Najmoćnije države EU pojedinacno imaju drugaciji stav i nije tajna da bi volele da Srbija sutra prizna jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine, ali teško mi je da zamislim da će iko odgovoran pred Srbiju staviti uslov da podržimo članstvo Kosova u UN“, naglasio je Đurić.
On je rekao da je u fokusu našeg interesovanja dobrobit naših gradana na Kosovu i da im dugujemo da u dijalogu sa Prištinom, uz posredovanje EU, za njih dobijemo što više.
„Niko nije ni očekivao da će Priština, zbog procesa normalizacije odnosa, odustati od nastojanja da osnaži svoj međunarodni položaj, a pokušaj ulaska u Unesko je zapravo pokušaj tihog infiltriranja u sistem UN. Beograd ce nastaviti da insistira da se pitanje naše kulturne baštine na Kosovu i Metohiji rešava u okviru procesa normalizacije“, kazao je Đurić.
Na pitanje kako je došlo do toga da interese u Unesku Beograd brani pomoću aneksa pet Ahtisarijevog plana, koji je Skupština Srbije odbacila u celosti, direktor Kancelarije za KiM je odgovorio da mi ne priznajemo Ahtisarijev plan, ali da „taj dokument u Prištini i u međunarodnoj komunikaciji ima težinu“.
„Prirodno je da koristimo sva raspoloživa političa i diplomatska sredstva kako bismo sprečili da Srbiji, srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi bude naneta nesaglediva nepravda“, naglasio je Đurić.
Kada je reče o formiranju Specijalnog suda za zločine OVK, on je rekao da Beograd „ne veruje u administrativni kapacitet ni u iskrenu nameru Prištine da kazni pocinioce strašnih zlocina teroristicke OVK“.
„Mislim da bismo imali cvršće garancije da će pravda biti dostižna da je za tu stvar bio nadležan sud iza kojeg bi stajao autoritet Saveta bezbednosti UN. Mi ćemo, ipak, zato što je to u našem interesu, iskoristiti svaku priliku da pomognemo da zločince stigne zaslužena kazna“, rekao je direktor Kancelarije za KiM.
Povodom najave ministra prosvete i strukovnih sindikata da će prve otpremnine dobiti nastavnici sa KiM, Đurić je istakao da „otpremnine neće dobiti nijedan prosvetni radnik koji živi i radi na KiM“.
„Dakle, neće biti otpuštanja naših ljudi na KiM“, rekao je on i napomenuo da „srpska prosveta na KiM ostaje srpska, zbog toga smo toliko i insistirali na nadležnostima ZSO u oblasti obrazovanja“.
