Mi smo u kontaktu sa predstavnicima EU već kandidovali teme o kojima smo zainteresovani da razgovaramo u nastavku proseca normalizacije odnosa Beograda i Prištine, rekao je Đurić za „Danas“ na pitanje šta će biti na dnevnom redu u nastavku političkih pregovora 13. oktobra.
„Neke od tema su status i imovina SPC, obezbeđivanje učešća Srba u prištinskim institucijama u garantovanom procentu, uspostavljanje aviolinije Beograd-Priština, kao i pitanje imovine generalno“, rekao je on.
„Očekujem da sledeće nedelje, pored tih tema, premijeri sa Federikom Mogerini razgovaraju i o dinamici primene do sada postignutih dogovora. Za nas razgovori u Briselu nemaju alternativu, osim ako zamrzavanje procesa ili destabilizaciju u regionu neko ne doživljava kao alternativu“, kaže on.
Na pitanje „Danasa“ da li to znači da je za Beograd status KIM rešen, što tvrdi i Priština, i u kom statusnom i institucionalnom okviru se odnosi zapravo „normalizuju“, Đurić je rekao da je za Beograd status KiM definisan Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244 SB UN:
„Uveren sam da je u Briselskom dijalogu moguće napraviti značajne pomake u normalizaciji odnosa i za svakodnevni život građana na KiM ukoliko se tokom tog procesa pitanje statusa ostavi po strani i ako bude obostrane volje za direktnim razgovorima o temama koje je moguće rešavati bez posredovanja EU.“
Zamoljen da prokomentariše stav Ministarstva odbrane da „postojanje oružanih snaga Kosova, što se tiče samo operativnih sposobnosti, ne predstavlja realnu pretnju po Srbiju“, Đurić kaže da se Kancelarija za KiM ne upušta u bezbednosne procene, niti druge analize koje su u delokrugu drugih državnih organa, ali je sigurno da su Vlada Srbije i resorna ministarstva u stalnom angažmanu na zaštiti nasih nacionalnih interesa.
„Politički stav Vlade Srbije o vojnom prisustvu na KiM je principijelan i zasniva se na onome što je sadržano u Rezoluciji 1244 SBUN i Kumanovskom sporazumu koji ne predviđaju mogućnost postojanje nekakve vojske Kosova“, rekao je Đurić.
Đurić je negirao tvrdnje prištinskih zvaničnika da su se Beograd i Priština usaglasili u Briselu da ZSO neće biti pre nego što se ugase sve „paralelne srpske institucije“.
„Svesno se licitira rokovima za izradu statuta ZSO, iako i u samom dokumentu eksplicitno piše, a i međunarodni zvaničnici poput Mekalistera jasno su stavili do znanja da statut mora da bude završen do 25. decembra – najkasnije četiri meseca od potpisivanja sporazuma“, kaže on.
