Uprkos većinskoj podršci u Izvršnom odboru da se predlog za članstvo Kosova uvrsti u dnevni red Generalne skupštine, pojedini srpski zvaničnici tvrde da još ništa nije izgubljeno.
Srbi koji žive i rade na Kosovu, međutim, nisu preveliki optimisti.
„Ako se osvrnemo i pogledamo ko sve podržava ulazak Kosova u tu međunarodnu organizaciju, ko sve stoji iz njih i ko je podneo zahtev, onda svakako ne možemo biti optimistični. Kad pogledmo šta je sve upereno protiv nas kao naroda, onda jedino možemo da se uzamo u božiju pomoć da će ta srpska kulturna baština ostati u vlasništvu u kom se trenutno i nalazi“, kaže otac Darko Marinković, paroh crkve Sveti Nikola u Prištini.
Da će borba u Unesku biti jako teška, slaže se i Živojin Rakočević, novinar i književnik iz Gračanice.
“Biće jako teško na Generalnoj skupštini Uneska, ali mi u osnovi gubimo naše najvažnije identitetske, kulturološeke, duhovne i državne činjenice. Nama se jednostavno poručuje : “Vi niste u stanju da se starate o tome”. Mi gubimo kuću koju su nam dva puta rušili i palili za naših života. Mi gubimo osećaj da možemo da uređujemo tu kuću”, kaže Rakočević.
Srpsku javnost na Kosovu posebno brinu pokušaji vlasti i istoričara u Prištini da izvrnu istorijske činjenice o poreklu i izgradnji srpskih spomenika kulture.
„Oni imaju potrebu za samopotvrđivanjem, samodokazivanjem, izmišljaju neke istorijske činjenice. Setimo se samo tvrdnji pojedinih istoričara da su Dečani njihov manastir i da ga je sagradio Albanac. To je isto kao kada bi ja sagradio kuću i unajmio majstore i onda ti majstori tvrde da je kuća njihova jer su je oni zidali“, kaže istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić.
Zbog inicijative Kosova za prijem u Unesko predstavnici Srpske pravoslavne crkve su već prekinuli komunikaciju sa kosovskim vlastima, a u njihova obećanja da će nakon članstva u toj organizaciji bolje brinuti o crkvama i manastirima, ne veruju.
Crkva Svetog Nikole u Prištini je jedna 35 svetinja koje su postradale tokom martovskog pogroma 2004. godine na Kosovu. U tom nasilju crkva je spaljena a u njoj je izgoreo jedan od najvrednijih ikonostasa u SPC.
“Svako jutro kada uđem u crkvu i pogledam zidove setim se ikonostasa koji je stajao tu, i pomislim zar neko ko je to radio može i da pomisli da uđe u Unesko, a kamoli da bude primljen? Ne verujem u dobre namere prištinskih vlasti da brane, štite, obnavljaju i vode računa o srpskom crkvenom, duhovnom i kulturnom blagu jer to nisu radili kroz istoriju. Jedina svetla tačka su albanski odredi koji su čuvali manastir Visoke Dečane”, kaže otac Darko Marinković.
Razmatranje preporuke Izvršnog saveta za prijem Kosova moglo bi da se nađe na dnevnom redu 9. novembra. Do tada će trajati i diplomatska borba Srbije i Kosova.
U međuvremenu, na društveonim mrežama se vodi pravi rat o tome treba li ili ne Kosovo postati član Uneska.
