On je rekao i da kosovske vlasti imaju smanjeni manevarski prostor da odbace inicijative Srbije za otvaranje novih tema.
Janjić je za kazao da Vlada Srbije sada treba da iskoristi povoljan trenutak i u dijalogu sa Prištinom nametne dve nove teme – položaj SPC i prava srpske zajednice na Kosovu kada je reč o očuvanju kulturnog i verskog nasleđa.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je jasno pokazala da je za nastavak dijaloga i mirno rešavanje sporova, dok su neprihvatljive poruke iz Prištine da će se prekinuti razgovori sa Beogradom posle odluke Generalne skupštine Unesko.
Janjić je dodao da je Srbija u poslednjim rundama razgovora sa Prištinom već pokušavala da stavi na dnevni red pitanje imovine SPC na Kosovu, kao i pitanje njenog statusa i uloge crkve i srpske zajednice u oblasti održanja kulturne baštine.
„Samo deo tih pitanja se može rešiti preko Zajednice srpskih opština. Ali, Priština i EU nisu bili zainteresovani za to, jer su smatrali da su dovoljni Ahtisarijev plan i Ustav Kosova. Zanemarivalo se to da Srbija ne prihvata Ahtisarijev plan“, rekao je Janjić.
Prema njegovim rečima, nakon odluke Generalne skupštine Unesko dobijeno je vreme od dve godine da se ta pitanja reše kroz briselski dijalog i moguće je da će to biti na agendi već prvih novih sastanaka delegacija Beograda i Prištine u Briselu, pod medijacijom visoke predstavnice EU Federike Mogerini.
Janjić je kazao da bi Srbija dijalogom mogla da dobije ovlašćenja da pomogne srpskoj zajednici da formira jednu instituciju kao što bi bio zavod za unapređenje kulturnog nasleđa Srba koji bi učestvovao u radnim telima i komunikacijama sa Uneskom, pored Vlade Kosova.
Na pitanje da li će to biti moguće jer Kosovo za sada ne sprovodi ni dogovor o formiranju ZSO, kao ključne institucije za kosovske Srbe, Janjić je naveo da opozicija na Kosovu koristi pitanje Zajednice da pokuša da sruši Vladu Kosova i izazove nove izbore.
„Vladajuća većina je, u dogovoru sa SAD, to pitanje prebacila Ustavnom sudu Kosova i time je kupljeno vreme, jer i opozicija mora da sačeka odluku suda“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Ustavni sud Kosova ne može da ospori važenje sporazuma o ZSO jer se sporazumi postignuti u Briselu smaraju međunarodnim sporazumima i samim tim su iznad Ustava Kosova.
Janjić je kazao da Beograd i po tom pitanju treba da ima inicijativu, odnosno da tim koji radi na izradi Statuta ZSO mora da završi taj dokument što pre i uđe u neobavezujuće konsultacije o njemu sa važnim državama EU, Federikom Mogerini i, preko nje, sa Prištinom.
„Ne treba čekati odluku Ustavnog suda Kosova, već iskoristiti ovaj pozitivan trenutak“, rekao je Janjić.
Dogovor o ZSO bio je među četiri sporazuma koje su Beograd i Priština postigli 25. avgusta na poslednjoj rundi pregovora u Briselu. Prema tom dogovoru, Statut ZSO je trebalo da bude gotov do 25. decembra, ali je kosovska opozicija nekoliko puta bacila suzavac u parlamentu kako bi sprečila raspravu o sporazumu i zatražila njegovo poništavanje.
Nakon toga, predsednica Kosova Atifete Jahjaga je sporazum o ZSO uputila na ocenu Ustavnom sudu Kosova što je naišlo na kritike Beograda koji to smatra kršenjem i nepoštovanjem sporazuma iz Brisela.
