Prema navodima tog lista, posrednik ne mora doći iz EU, ali se pominju imena poput Martija Ahtisarija ili Karla Bilta.
Razmišlja se i o uključenju Venecijanske komisije u rešavanje nasilne blokade parlamentarnog rada na Kosovu, navodi „Standard“.
Bečki dnevnik preneo je da je za pravoslavni Božić došlo do nemira, kada su Srbi pokušali da posete crkvu u Đakovici i kada su njihov autobus napali jajima i ledom „radikalni kosovski Albanci“.
Slične situacije, podseća list, događaju se svake godine na Kosovu, ali je ove godine opasnost veća od rasta etničkih tenzija, jer je opšta politička situacija krhka i atmosfera uzavrela.
„Standard“ prenosi i da je prošle subote održan masovni protest u Prištini protiv Briselskog sporazuma, podseća da već mesecima opozicione stranke mobilišu građane protiv Sporazuma i time upućuju signal da se protive prisustvu Srba na Kosovu, i ocenjuje da je poverenje u kosovske institucije značajno narušeno, između ostalog i time što je Srbija nedavno blokirala pristup Kosova UNESKO-u.
Nepoverenje, odnosno odbijanje građana da prihvate Briselski sporazum, posebno u delu koji zahteva osnivanje Zajednice srpskih opština, kako navodi „Standard“, dolazi i od činjenice da je on potpisan po okriljem EU, iza zatvorenih vrata, te se stanovnici Kosova osećaju isključenim iz procesa i strahuju da bi sporazumi mogli dovesti do „mešanja Beograda“.
Čitav briselski dijalog protiče više loše nego dobro, ocenjuje „Standard“, podsećajući da su od 17 dogovora primenjena samo četiri.
List, međutim, navodi da je kriza na Kosovu dublja, jer mladi stanovnici zbog siromaštva i nezaposlenosti ne vide nikakvu perspektivu i razočarani su vladom, pa ankete pokazuju da je tek 20 odsto stanovništva zadovoljno radom kosovske supštine, dok je, prema anketi UNDP-a iz 2008. pozitivnu ocenu dalo 51,4 odsto građana.
Istovremeno, samo 13,9 odsto ima poverenje u sudove, pa „Standard“ navodi da sve to čini podogno tlo za propagandu, kojom opozicione stranke (Alijansa za budućnost Kosova, Inicijativa za Kosovo i Samoopredeljenje) žele da ruše vladu, naravno, iz samo jednog razloga, da dođu na vlast.
Eksperti za Kosovo, kao što je Johana Dajmel iz nemačkog Društva za jugoistočnu Evropu, konstatujući da zapad ignoriše Samoopredelenje, smatraju da ta stranka treba da bude shvaćena ozbiljno i traže da partije u zemljama EU uspostave kontakt s njom.
Ovo stoga što, kako primećuje „Standard“, među levičarskim populistima ima razumnih snaga, poput gradonačelnika Prištine Špenda Ahmetija, dok je istovremeno Samoopredeljenje „jedina altrenativa vladajućim partijama koje se smatraju korumpiranim“.
Kada Samoopredeljenje bude okončalo blokadu i nasilje to bi moglo biti deo rešenja, ocenjuje bečki dnevnik smatrajući da bi to moglo naići na pozitivnu reakciju EU, koja je „nedavno odbila viznu liberalizaciju uz obrazloženje da je prošle godine puno azilanata sa Kosova zabeleženo u zemljama EU, iako nemaju šanse da dobiju azil“.
