„Gde bi nas to vodilo, gde bi se završilo?“, zapitao je Tači, koji je na tu poziciju izabran uprkos žestokim protestima pozicije u i izvan parlamenta.
„Politiko“ je 47-godišnjeg Tačija predstavio kao bivšeg „političkog lidera Oslobodilačke vojske Kosova etničkih Albanaca, koja je tokom 90-ih godina prošlog veka vodila gerilski rat sa srpskim vlastima“.
„Članstvo u EU i NATO zemljama Zapadnog Balkana je neophodno kako bi se sprečilo da region opet bude uvučen u rat“, smatra Tači.
„Politiko“ ipak podseća da su „Tačijevi argumenti za prihvatanje Kosova u EU ometeni optužbama o njegovoj prošlosti“ i da ga je „izveštaj iz 2010. koji je Savetu Evrope podneo švajcarski parlamentarac i advokat Dik Marti optužio za predvođenje kriminalne grupe umešane u trgovinu organima i organizovani kriminal tokom i nakon rata“.
„Protivnici su sugerisali da je Tačijev odlazak na funkciju predsednika bio način da se izbegne krivično gonjenje. On je čvrsto negirao te optužbe i odbio tvrdnje da je korupcija bujala na Kosovu pod njegovim vođstvom“, naveo je „Politiko“, napomenuvši da je Tači aktuelni zamenik premijera i ministar spoljnih poslova, te da je bio i premijer u dva mandata.
Tači je kazao da je jedino rešenje za „tvrdoglave etničke sukobe na Balkanu da region postane deo Evrope bez granica“, ali po oceni američkog sajta „čak ni pritisak iz Brisela nije dovoljan da se ublaži nacionalistički bes zbog pružanja zakonskih ustupaka kosovskoj srpskoj manjini“.
„Zakonske ustupke za autonomiju etničkih Srba unutar Kosova iz sporazuma postignutog 2013. suspendovao je kosovski Ustavni sud. To pitanje je pokrenulo proteste domaće javnosti, a opozicioni poslanici su bacili suzavac u parlamentu. Uprkos nasilju, Tači kaže da pregovore sa Beogradom treba nastaviti“, naveo je „Politiko“.
Tači je pričao i mogućem odlasku Velike Britanije iz EU koji bi po njemu mogao da pokrene „lančanu reakciju“ sa potencijalno opasnim posledicama po Balkan.
