Na oko 4 kilometra od Prištine, nalazi se moderna zgrada vredna 30 miliona evra koju je EU izgradila kao spomenik pokušaja da se u kosvskoj pokrajini uspostavi stabilna demokrtaija.
U pitanju je kosovska Palata pravde koja je u brošurama Evropske unije opisana kao “simbol povećanja poštovanja i poverenja u instuitucije koje garantuju vladavinu prava na Kososvu.
Bez mira, stabilnosti, poštovanja, vladavine prava…
U petak, ipak, nije pokazano niti javno poštovanje, niti vladavina prava, niti mir i stabilnost kada je parlament za predsednika izabrao Hašima Tačija, bivšeg komandanta terorističke OVK i nekadašnjeg premijera Kosova, piše ugledni list osvrćući se na demonstracije koje su izbile nakon imenovanja.
Opozicioni poslanici bacali su suzavac po zgradi parlamenta, ono što redovno rade još od oktobra, u nameri da obore vladu i nateraju je na vanredne izbore. Izvan parlamenta, demonstranti su bacali molotovljeve koktele na Trgu Skenderbega, kao i gađali policiju kameniciama. Policija, od kojih su neki bili raspoređeni kao snajperisti na obližnjim krovovima, borila se suzavcem i vodenim topovima. Dok su oni čištili trg, izgledalo je manje značajno da je Tači izabran za predsednika nego da je Kosovo jedan korak bliže da ispuni uslov za Hobsovu anarhiju – piše magazin.
Zapad je omanuo
List dalje podseća da je Kosovo sa 1,9 miliona stanovnika jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine uz podršku SAD i 22 od 27 članica EU. Ipak, i dalje više od 100 zemalja sveta ne podržava samoproklamovanu nezavisnost a među njima su Rusija, Indija, Brazil, Kina, Iran…
Sada, te iste zapadne vlade (koje su podržale nezavisnost prim. aut.) gledaju politički nered i nasilje u Prištini, koje stvara atmosferu sveopšteg straha i nepoverenja između Srba i Albanaca, uz kombinaciju očaja i zabrinutosti – piše “Fajnenšel tajms”.
Magazin je celo balkansko područje, od Grčke do BiH, opisao kao prepuno političkih turbulencija, ekonomskih katastrofa i drušvennih nemaira. Ipak, nestabilnost na Kosovu posebno je zabrinjavajuća zbog uticaja na migranstku krizu.
Kosovo je kao dete koje ste uvek držali za ruku kako ne bi palo. Sada je problem što smo svi zabrinuti zbog mogućeh nasilja – kaže Ariana Kosaj-Mustafe, pravni ekspert obrazovan u Londonu i programski direktor Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj.
Stanovnici Kosova će preplaviti EU
Bekim Kolaku, kosovski ministar evrointegracija, prošle nedelje je upozorio da bi oko 200.000 stanovnika Kosova moglo pokušati da se domogne zemalja EU ukoliko blok njihovoj zemlji ove godine ne omogući bezvizni režim.
Imajući ogromni ekonomski, politički i vojni uticaj na Kosovu, SAD i njeni evropski saveznici podsticali su samoproglašenu republiku da stane na noge, piše list i dodaje da su rezultati toga “pomešani”.
– Deo problema leži u dogovru, parafiranom u avgustu vlade Kosova i Srbije, da uspostavi široka prava autonomije za Srbe u pokrajini. Albanski nacionalisti, koncentrisani u pokretu “Samoopredeljenje”, glavnoj opozicionoj stranci, ne podnose takav dogovor. Sa druge strane, čak ga i Srbi ne vole – navodi se.
SAD i EU plaćaju cenu
Još važnije, piše list, haos koji vlada Kosovom jeste “cena koju EU i SAD plaćaju zbog površne politike stabilnosti” koju su vodile. List piše i da u samoproglašenoj državi i dalje ne postoje red i mir, politička korupcija i dalje je na visokom nivou, a organizovani kriminal nije iskorenjen.
– Nesumnjivo, Zapad i dalje ima vremena da se pozabavi ovim pitanjima pre nego što totalna anarhija preuzme Kosovo. Kao što je i Kolak rekao prošle nedelje: EU uvek kasni u vezi sa pitanjima zapadnog Balkana – zaključuje “Fajnenšl tajms”.
