Ban je tu poruku uputio u svom najnovijem izveštaju o radu Misije UN na Kosovu i razvoju događaja na Kosovu, kojim je obuhvaćen period od 16. aprila do 15. jula ove godine, a koji je datiran na 29. jul i objavljen na sajtu UN.
Kad je reč o dijalogu Beograda i Prištine pod posredovanjem EU, Ban konstatuje da se u praktičnoj primeni postignutih dogovora nije mnogo odmaklo, ali napominje da su obe strane izrazile posvećenost nastavku dijaloga.
“Beograd i Priština nastavljaju da se međusobno optužuju za nedostatak napretka, pri čemu Priština tvrdi da Beograd blokira primenu sporazuma o energetici, telekomunikacijama i otvaranju mosta u Kosovskoj Mitrovici, dok Beograd ukazuje na zastoj u primeni dogovora o uspostavljanju Zajednice srpskih opština”, navodi Ban.
Beograd i Priština, primećuje prvi čovek svetske organizacije, imaju različite stavove o tome kako rešiti probleme na Kosovu kako bi brže napredovali i u evropskim integracijama, ali svaka od strana potvrđuje svoju posvećenost daljem angažovanju u dijalogu u tom cilju.
“Pozivam lidere u Beogradu i Prištini ne samo da nastave sa angažovanjem u bliskoj budućnosti kako je i planirano, već i da pokažu obnovljenu kreativnost, fleksibilnost i spremnost na kompromis kako bi obezbedili brži završetak tog procesa u korist svih relevantnih strana”, ističe Ban.
On ocenjuje da se politička situacija na Kosovu donekle popravila, ali da tenzije ostaju, i smatra da je potrebna funkcionalnija i pouzdanija komunikacija i dijalog između vlasti i opozicionih stranaka u Prištini.
On ukazuje i da je od ključnog značaja da Kancelarija specijalnog tužioca i Specijalne komore postanu operativni što pre.
Ban konstatuje da je postignut izvestan napredak u integrisanju sudija, tužilaca i pomoćnog osoblja iz, kako kaže, „sprskog pravosudnog sistema u kosovsko“.
Što se bezbednosti tiče, u tromesečnom periodu obuhvaćenom izveštajem se konstatuje da je zabeleženo 86 bezbednosnih incidenata nad članovima manjinskih zajednica, pri čemu većinu žrtava čine kosovski Srbi.
Ban navodi i da je zabeležen izvestan broj incidenata u vezi sa verskim i kulturnim objektima.
Generalni sekretar UN naglašava da bezbedan i održiv povratak izbeglica i interno raseljnih osoba treba vratiti u fokus lidera svih strana i da bi prava onih koji žele da se vrate na svoja ognjišta trebalo zadovoljiti, bez čega će, upozorava, izgledi za trajno pomirenje ostati mutni.
“Potencijalni povratnici se ne osećaju uvek bezbedno i zajednice koje ih primaju treba da budu pažljive, a lideri su odgovorni za direktnije rešavanje problema sa pokretačima neprijateljskog raspoloženja”, ukazao je on.
Što se tiče borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, generalni sekretar UN navodi da su napori dali određene rezultate.
Ban se u izveštaju osvrnuo i na nasilni ekstremizam, za koji kaže da zabrinjava na Kosovu kao i na širem Zapadnom Balkanu.
Što se tiče severnog Kosova, situacija je ocenjena kao generalno mirna, sa samo par incidenata.
Sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj će biti razmotren Banov izveštaj i koja će biti posvećena radu Unmika će, prema rasporedu aktivnosti objavljenom na sajtu UN, biti održana 25. avgusta.
