U ovim kućama su do 1944. godine živeli Ašer Salomon i njegova supruga Sarina Konforti, kada su su Nemci streljali Salomona a Sarinu tadašnje opštinske albanske vlasti sa troje dece deportovale u Albaniju. Nakon rata kuće su nacionalizovane, pripale Opštini Prištini, a Sarina je pokrenula tužbeni proces, nakon čega joj je imovina jednom vraćena pa ponovo oduzeta, i koji nakon njene nove tužbe nikada zvanično nije ni okončan.
“Kuće su oduzete i nikada joj nisu vraćene. Sudski postupak je vođen do 1957. godine kada se mama razbolela. Postupak nije završen ostao je otvoren”, kaže Konforti.
Njen sin iz drugog braka i pravni naslednik Nisim Konforti je neposredno pred bombardovanje sa svojom porodicom otišao u Izrael, a pitanje ostavštine i nacionalizovane imovine pokojne Sarine ostalo je nerešeno.
Prema rečima Nisima Konfortija, on je 2009. godine zvaničnim putem obavestio Opštinu Prištinu da ove kuće imaju vlasnika i da je su i dalje pod otvorenim sudskim procesom, na šta je dobio odgovor da za rešavanje ovog pitanja nadležan Opštinski sud Priština.
“Kuće su i dalje u vlasinštvu opštine, one su oduzete i date opštini. Ja sada tražim da se te kuće vrate prvo na ime moje majke pa zatim na moje, jer ja moram da dokažem da sam njen sin”, priča Konforti.
I pored toga, gradske vlasti odobrile su 2011. godine rušenje ove tri kuće u nizu u centru Prištine, u nekadašnjoj Vidovdanskoj a sada ulici Agima Ramadanija, i izgradnju parkinga na njihovom mestu. Konforti navodi kako se to dogodilo dva dana pre njegovog najavljenog dolaska radi novog pokretanja procesa i u isto vreme kada su na jevrejskom groblju u Prištini na kome je sahranjena i njegova majka nadgrobni spomenici devastirani iscrtavanjem kukastih krstova.
Konforti je odmah po dolasku podneo tužbu Opštinskom sudu za nadoknadu štete protiv Republike Kosova, Vlade Republike Kosova i Opštine Prištine, ali ni nakon dve godine, iako je rok za obaveštavanje o stanju procesa maksimalno šest meseci, nije još dobio nikakav odgovor.
“U sporazumu o očuvanju spomenika kulture piše da se sačuvaju i sve kuće koje su ostale za vreme holokausta, međutim te iste godine su kuće srušene. Dve godine ranije ja sam se obratio Opštini Priština, a 2011 predao tižbu Opštinskom sudu koji je trebao da mi najkasnije od šest meseci da neki odgovor, međutim do danas ja nemam nikakav odgovor od njih”.
Konforti ističe da je o svom slučaju obavestio Ambasadu SAD u Prištini i EULEKS, kao i mnoge druge organizacije, ali da nije do sada dobio nikakvu pomoć u rešavanju svog slučaja i da ga stalno upućuju sa adrese na adresu.
Mi smo u EULEKS-u pokušali da dobijemo dodatne informacije i nezvanično smo saznali da su oni upoznati sa ovim slučajem ali da ne mogu ništa preduzeti dok od gospodina Konfortija ne dobiju svu dokumentaciju na osnovu koje bi utvrdili da li je rešavanje ovog slučaja u njihovoj nadležnosti.
Nisim Komforti, kako nam kaže, pokrenuo je još jedan sudski proces u Novom Pazaru za povraćaj drugog dela imovine svoje majke i ujaka koga su 1943. u ovom gradu zaklali balisti a imovinu uzurpirali.
