Poštovani gospodine Joksimoviću,
Na javno upućeno pismo našem mediju dužni smo vam javno upućeni odgovor, da naše ćutanje ne bi bilo protumačeno kao znak odobravanja onoga što ste u pismu naveli, te da se po svim normama novinarstva čuje i druga strana.
Pre svega je potpuno neprimereno čoveku vašeg iskustva, koji je stupio na javnu funkciju, a uz to je još i novinar, da rečnikom punim uvreda, cinizma i podsmeha komunicira sa javnošću, kojoj su otvorena pisma i namenjena.
Činjenica da ste ovaj svoj tekst putem javnog servisa emitovali nekoliko puta, predstavlja brutalnu kampanju, uvredu za novinarsku profesiju, i skandaloznu zloupotrebu položaja direktora medija.Nedopustivo je i moralno i profesionalno da se u ovakvoj prilici, uz objavljeno pismo, ne da prostor drugoj strani da pruži svoj odgovor. Način na koji smo obrađivali teme vezane za RTK 2 u emisiji „Slučaj“, gde smo vam dali prostora da odgovorite na sva pitanja i prokomentarišete sve iznesene probleme i optužbe, trebao je da vam služi kao primer. Za jednostranu kampanju za kojom ste posegli se u svakoj ozbiljnoj zemlji kažnjava odgovorna osoba, a mediju oduzima dozvola za emitovanje. A o zakonskoj, profesionalnoj i moralnoj odgovornosti nekoga ko se nalazi na čelu javnog servisa, finansiranog novcem svih građana, pa i onih koje preko njega napadate, vređate i omalovažavate, nije potrebno posebno govoriti.
Time što nakon objavljivanja pisma nikome od novinara niste sugerisali da pozove i traži izjavu druge strane, ovim mladim ljudima dajete potpuno pogrešnu sliku o novinarstvu, o medijskoj profesiji, i o principima delovanja javnog emitera, što dodatno govori o nezavisnosti kanala kojim trenutno rukovodite. On, kao takav, nije nezavisan ni od vaše lične sujete i potrebe da ga koristite kao oruđe razračunavanja sa kolegama, ni od vaše potrebe da se odnosite prema njemu kao prema svojoj privatnoj produkciji.
Emisija „Slučaj“, koja vam je zasmetala, ne bavi se ni kritikom samog kanala RTK 2, niti programa koji se na njemu emituju. Ne priliči da jedna ozbiljna medijska kuća, sa iskustvom od preko jedne decenije, i sa ugledom i citiranošću kakvim ima, kritikuje programe televizije koja je tek krenula sa radom. To nismo ni činili dosadašnjim izveštavanjem. Medijski uspeh se ne meri količinom onoga što je proizvedeno, nego odjekom onoga što se proizvodi, ako ovaj pobuđuje poštovanje publike. To što je emisija „Slučaj“ emitovana i reprizirana i na skoro svim kosovskim televizijama na srpskom jeziku, što je tražena za emitovanje i izvan Kosova, i što se željno iščekuje njen nastavak –to je medijski uspeh.
Ono čime smo, kako kažete „opsednuti“ u ovoj emisiji, dakle nije kanal RTK 2 po sebi.
Naša „opsednutost“ odnosi se na jednom nivou u zapitanosti: kako je moguće da umesto „nezavisnog kanala na srpskom jeziku, koji će svojim signalom pokrivati celo Kosovo“, kako je to već zapisano u Ahtisarijevom planu i kosovskom ustavu – za šta smo se kao predstavnici srpske medijske zajednice zajedno izborili– Srbi na Kosovu dobiju samo kablovsku televiziju pod upravom RTK? Kako je moguće da nešto što bi trebalo da nosi epitet „nezavisnog“bude stavljeno u okvir sistema Radio televizije Kosova, koja je od mnogih međunarodnih tela i najuglednijih kosovskih novinara ocenjena kao potpuno politički zavisna od vlade? Kako je moguće da Srbima bude nametnuta upravo ona opcija, koja je i po međunarodnim istraživanjima bila najmanje prihvatljiva– pod kapom televizije čiji su novinari i urednici bili direktni podstrekivači martovskog pogroma, a svoj neprofesionalizam dokazali i u nebrojeno drugih slučajeva. Kako se specijalno pravo srpske zajednice na informisanje izvrgava u ruglo i podsmeh, u toj meri da se i u izveštajima Međunarodne krizne grupe pitanje RTK2 i usvajanje zakona po kojem je formiran, pominje kao primer izneveravanja prava Srba, i za to odgovornost direktno vidi u srpskim poslanicima koji su u tom trenutku davali većinu vladi Kosova?
Naša „opsednutost“ je usmerena i na to kako se od samog početka, nezakonitim delovanjem, započelo sa konstituisanjem i ovako pogrešno koncipiranog kanala. Kako se poništavanjem konkursa i gaženjem zakona došlo do vašeg postavljenja na mesto direktora javnog servisa, od strane šefa Međunarodne civilne kancelarije Pitera Fejta? Kako Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju na Kosovu pomaže javnom servisu da ne sarađuje direktno sa domaćim nezavisnim medijima i produkcijama, kako zakon propisuje, već zbog vašeg izbegavanja direktne saradnje – igra ulogu posrednika? Kako se na RTK 2 krše zakoni i ne poštuju procedure i poredak u organizaciji funkcionisanja medija, o čemu je nakon našeg izveštavanja javno posvedočio i njen glavni urednik Zoran Ćulafić? Kako je moguće da je otkaz Ćulafiću jedina reakcija javnog servisa građana, dok potpuno izostaje reakcija tužilaštva, menadžmenta, i Skupštine kao osnivača.Zar se ne obazirete ni na reakcije svih srpskih novinarskih udruženja koja su osudila ovakav vaš postupak?
Ovako teške optužbe, javno iznete od strane glavnog i odgovornog urednika, koji je uz to decenijskim radom dokazao svoj profesionalizam, nikako ne mogu ostati bez odjeka; bilo da se optužbe potvrde ili negiraju, a onaj ko ih je izneo odgovara. Opsednuti smo i pitanjem u kakvom mi to društvu živimo kada se sve ovo prenebegava i u kome je netransparentnost rada javnih preduzeća tolika, da je građanima koji od poreza ove institucije plaćaju – nemoguć uvid u njihovo poslovanje.
Zadatak nas, kao nezavisnog medija, je da postavimo ova konkretna pitanja, a neke od odgovora smo pokušali pronađemo u prvoj emisiji našeg novog serijala „Slučaj“. U vašem pismu nismo dobili nijedan odgovor na ova suštinska pitanja. Teme koje na našem mediju otvaramo, a vezane su za RTK 2, nemaju za predmet ime i delo Žarka Joksimovića, već problem samog konstituisanja ovog kanala kao i zloupotrebe položaja direktora javnog servisa. Na profesionalan i odgovoran način će se i naredni serijali ove emisije baviti zloupotrebama i kršenjem zakona u svim sferama javnog života ovog društva.
U ime gledališta, čija je potreba nije „novi“, kako vi to kažete, već prevashodno informativno kvalitetan i nezavisan kanal u službi potreba zajednice, mi očekujemo da se sve navedene i javno izrečene optužbe za kršenje zakona na RTK 2 ispitaju. A što se tiče načelnih neslaganja sa konceptom i položajem ovakvog kanala, profesija nam nalaže da nastavimo borbu za nezavisan kanal, koji nam po ustavu pripada. Uz glasove srpskih predstavnikana Kosovu, koji se u poslednje vreme sve više čuju, očekujemo da ovo bude predmet daljih razgovora Beograda i Prištine pod patronatom Evropske Unije, kao i sva druga specijalna prava Srba proizašla iz Ahtisarijevog plana.
Uredništvo KIM radija i Televizije Centar
