„Slučaj – RTK 2“ – II deo from kim on Vimeo.
Na početku drugog dela emisije „Slučaj – RTK 2“ ispratili smo reakcije koje su usledile nakon prikazivanja prvog dela serijala. Osim kampanje, koja je tim povodom u nekoliko navrata pokretana na kosovskom javnom servisu protiv našeg medija, usledile su i najave tužbi protiv RTK 2.
Jednu tužbu priprema advokat glavnog i odgovornog urednika Zorana Ćulafića, koji ni nakon mesec i po dana nije dobio nikakav odgovor na žalbu na otkaz, dostavljenu generalnom direktoru i Bordu kanala. Ćulafiću je, u međuvremenu, ukinuta i plata, što zakon izričito zabranjuje sve dok je žalbeni postupak u toku. Uprava RTK je do sada ostala bez reakcija na pokušaje arbitraže advokata, koji su u više navrata uveravali da je postupak koji su sproveli protiv Ćulafića potpuno nezakonit.
„Ako ovo nije povod da se interveniše, kada je Zoran Ćulafić u pitanju, ja ne znam šta je. Ako vam drugi čovek neke kuće kaže – ovde ima korupcije, ovde ima nepotizma, ovde ima nepravilnosti raznoraznih, onda je tu tužilac, da dođe i pretrese papire, pogleda šta se dešava i pokrene neki proces. Ali ne, totalitarna društva reaguju drugačije. Ona smenjuju glavne i odgovorne urednike,“ rekao je u drugoj emisiji „Slučaj“ novinar i književnik Živojin Rakočević.
Proverom navoda da pojedini radnici na RTK 2 primaju duple plate, odnosno jednu iz srpskog budžeta kao zaposleni na RTS-u ili televiziji Most, a drugu iz kosovskog na ovom kanalu, „Politika“ je objavila da je Žarko Joksimović od kada je imenovan na funkciju direktora, primao platu i kao dopisnik Radio televizije Srbije.
Iako je direktor RTS-a Aleksandar Tijanić naveo da je Joksimović navodno automatski otpušten zbog nepotpisivanja avgustovske radne liste, naša ekipa došla je do informacija da po Kolektivnom ugovoru o radu RTS-a za ovakav prestup – ne može da se dobije otkaz. To, drugim rečima, znači da je direktor kosovskog javnog servisa još uvek formalno radnik RTS-a.
Joksimović za naš medij potvrđuje da mnogi radnici RTK 2 „rade i tamo i ovamo“, jer im se zbog navodnih specifičnosti potreba to toleriše „dok se ovih dana ne odluče gde će“.
Tako je ekipa „Slučaja“ došla do saznanja da na radnom mestu u Prištini 15 dana mesečno provode i snimatelj Nenad Filipović, Dejan Vukša na poziciji reditelja i Vladimir Petrović, koji je na RTK 2 zadužen za emisioni sistem i distribuciju. Osim što dva poslednja radna mesta nisu predviđena po jedinom konkursu koji je do sada raspisan za radnike ove televizije, nejasno je i o kakvom se emisionom sistemu u RTK 2 radi, pošto je ovo kablovski televizijski kanal koji nema svoje predajnike, antene i ostalu emisionu tehniku.
Joksimović se od samog početka okružio dugogodišnjim kolegama i prijateljima sa Radio-televizije Priština, RTS-a, televizije Most, i iz porodičnog preduzeća produkcije „Link“, uključujući svog mlađeg sina. Po pravilu, upravo ove, sebi bliske saradnike, direktor mimo znanja i odobrenja glavnog urednika šalje na službena putovanja u inostranstvo, za šta su ovi dobijali dnevnice, a vraćali se bez ikakvog materijala, ili sa već zastarelim izveštajima.
Pored, po svemu sudeći, neopravdanih dnevnica, Joksimović je kao vid isplate radnika koristio i fiktivne dnevnice, o čemi je u septembru mesecu Ćulafić govorio u našoj emisiji „Dogovor!?“.
Advokat Živojin Jokanović je u ime Ćulafića pokušao da arbitrira u ovom slučaju kako, po njegovim rečima, „ne bi došlo do kompromitovanja ni institucije ni pojedinaca“.
„Ako je to istina, da su se umesto naknada plaćali fiktivni računi, fiktivna službena putovanja i tako dalje, sigurno je da je to blisko kriminalu. Prema podacima i činjenicama sa kojima raspolažem može se govoriti i o nekom težem obliku povrede zakona, no, staću na tome, za sada,“ kaže advokat Jokanović.
Paralelno sa poslovima javnog servisa direktor Joksimović se, preko svoje dugogodišnje saradnice i urednice na RTK 2 Aleksandre Jovanović, i dalje bavi poslovima „Link“ produkcije. Krajem 2011. godine Joksimović potpisuje sa organizacijom Kosovska fondacija za civilno društvo ugovor za donaciju od preko 59 hiljada evra. Prema ovom projektu, nazvanom „Istina u službi pomirenja“, predviđena je proizvodnja 10 dokumentarnih filmova.
Ni godinu dana nakon završetka projekta donatoru nije predat izveštaj o troškovima, a od planiranih 10 emisija na uvid je do sada dobio samo polovinu. Osim toga, nijedna od polučasovnih emisija, za koje ova produkcija pojedinačno naplaćuje čak 6 hiljada evra, prema našem istraživanju nije, kako je projektom planirano, emitovana ni na jednoj lokalnoj kosovskoj televiziji na srpskom jeziku.
Vreme navodne proizvodnje ovih dokumentaraca se takođe poklapa sa početkom rada RTK 2, i slanja bliskih saradnika na službena putovanja sa kojih, kako navodi Ćulafić, većina snimljenog materijala nije ni emitovana.
Povodom nastavka emisije „Slučaj“ pozvali smo i Žarka Joksimovića da bi zakazali novi intervju sa njim, u kojem bi imao priliku da odgovori na tvrdnje iznesene u ovom serijalu. Naglasivši da se „naježi“ kada čuje glas naših novinara, direktor javnog servisa je odbio intervju za našu televiziju.
Nezadovoljstvo realizacijom onoga što je kao specijalno pravo Srba proizašlo iz Ahtisarijevog plana iskazuje se u poslednje vreme sve češćim izjavama srpskih političkih predstavnika na Kosovu, pa se očekuje ova tema bude predmet daljih razgovora Beograda i Prištine pod patronatom Evropske Unije.
Pitanja na koja u ovom serijalu nismo uspeli da odgovorimo su – može li se ovaj sistem održati, ko može prekinuti krug kršenja zakona, i hoće li se na kraju shvatiti da javni servis pripada građanima, a ne pojedincima, privatnicima i interesno-političkim grupama.
Ostaje nam da pratimo da li će, u ime gledališta, kojem je informativno kvalitetan i nezavisan kanal neophodan, sve navedene i javno izrečene optužbe za kršenje zakona na RTK 2 biti ispitane.
