“Senši” je, prema rečima trenera i osnivača Milana Rašića jedini karate klub na centralnom Kosovu, a danas broji više od 50 članova koji se ovim sportom bave kako rekreativno tako i profesionalno.
Finansijska situacija u kojoj se nalazi klub diktira i učešće na turnirima. Rašić je međutim zadovoljan elementarnim materijalnim uslovima za održavanje treninga.
“Klub je osnovan pre tri godine u Lepini i tamo se treninzi održavaju dva puta nedeljno, a funkcioniše i u Lapljem Selu gde se u sali Doma kulture treninizi obavljaju tri puta nedeljno. Uslovi u Lepini su na sasvim finom nivou, sala je topla i ima parket, osvetljenje dobro. U Lapljem Selu uslovi su poboljšani, dobili smo strunjače i dosta je lakše, jer bi smo u suprotnom sobzirom na vremenske prilike morali da vežbamo u patikama, što za karate nije idealno, sobzriom da smo u belim odelima i bosi, sala se ne greje, ranije smo nekako zagrevali. Nadam se da ćemo ove godine poboljšati uslove za rad”, rekao je Rašić KIM radiju.
Kao glavne razloge osnivanja kluba Rašić navodi razvoj i popularizaciju karatea kao sporta, naročito kod dece i mladih, kao i socijalizacija i razvoj zdrave ličnosti kod sportista.
“Karate je širok pojam, to je veština kojom se vežba celo telo i dih. Zahteva fizičku spremu i agilnosti na terenu. Treninzi su naporni i najviše se radi na zagrevanju, kondiciji, a samo mali deo je deo kada stvarno učimo karate, odnosno tehniku”, kaže Rašić.
On je kazao da nikada nije kasno početi sa karateom i dodao da se u Senšiu vežba sa dve grupe, u prvoj su deca od četiri do 15 godina, a u drugoj stariji od 15 godina. Objašnjava zašto je karate plemenita veština.
“Trenirati karate ne znači nasilnički se ponašati prema drugima i ni jedna kata ne počinje napadom već odbrambenim potezom. Karatisti se trude da svoje umeće iznesu na takmičenjima protiv onih koji su u istom rangu”.
Rašić ističe da je klub do sada osvojio dosta nagrada i priznanja.
“Učestvujemo na takmičenjima koliko možemo i koliko nam uslovi dozvoljavaju. Bili smo nekoliko puta u Čačku, Kragujevcu, Leskovcu, bili smo na nekoliko seminiara. Kad god negde odemo nikada se nismo vratili bez nagrade. Osvajali smo zlatne, srebrne, bronzane medalje. Osvajali smo četvrta i peta mesta, ali važno je da postižemo rezultate zahvaljujući trudu i radu”, kaže Rašić.
