„Zabranićemo medijsku mašinu Kremlja u EU. Državne kompanije ‘Russia Today’ i Sputnjik, i njihove podružnice, više neće moći da šire svoje laži kako bi opravdale Putinov rat“, kazala je prošle nedelje Ursula fon der Lajen. „Razvijamo alate za zabranu njihove toksične i štetne dezinformacije u Evropi“, dodala je ona, ne navodeći više detalja.
Zemlje članice EU dale su odmah zeleno svetlo na predlog evropske komisije pre nedelju dana, što je prema proceduri pratilo to da se sankcija objavi i u Službenom listu, čime se ovlašćuju nacionalne medijske regulatorne kuće da blokiraju RT i Sputnjik. Sankcija se odnosi na prenos i distribuciju putem satelita, kablova, onlajn platformi za deljenje videa, kao i na nove i već instalirane aplikacije.
Evropska federacija novinara, koja se usprotivila ovoj odluci, potvrdila je i da su potpredsednica Komisije za vrednosti i transparentnost Vera Jourova i komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton razgovarali sa predsedavajućim i članovima Evropske regulatorne grupe za audiovizuelne medijske usluge (ERGA) o primeni odluke. Kontrolore medija pozvali su da osiguraju momentalno uvođenje sankcija, a ERGA se složila.
Ove postupke je praktično pratilo i Kosovo. „Nezavisna komisija za medije“ na Kosovu donela je pre dve nedelje odluku da se svi mediji koji potiču iz Ruske Federacije privremeno uklone sa platformi na Kosovu, kako bi sprečili, kako tvrde, propagandu, jezik mržnje i lažne vesti, i time zaštitili javnu bezbednost na Kosovu.
Odmah su tri kanala na ruskom koja su bila dostupna preko MTS D.O.O. na Severu uklonjena. U pitanju su Russia Today, Россия 24, Planeta RTR. Na kanalima 664, 663 i 662 na kojima su se ovi ruski mediji gledali, u većinski srpskim sredinama, njihov program već drugu nedelju nije dostupan za gledaoce, a umesto programa pojavljuje se „error“ i „channel is not exist“ – greška i da kanal ne postoji.
Takođe, nisu dostupni ni sajtovi ruskih institucija. Primera radi, nije bilo moguće otvoriti sajt Kremlja, ministarstva spoljnih poslova, kao ni Dume (uključujući i engleske verzije), ali sa druge strane, na internetu su dostupni medijski kanali poput Russia Today, ili pojedinih kulturnih institucija. Međutim, i sadržaj na internetu, često nije dostupan.
Nema zvaničnog objašnjenja kompanije.
„Po prvi put u modernoj istoriji, vlade Zapadne Evrope zabranjuju medije“
Generalni sekretar Evropske novinarske federacije Rikardo Gutijerez izrazio je iznenađenje odlukom u Evropi, uz naglasak na to da se cenzurom ne bori protiv propagande.
„Pre svega, treba imati na umu da regulacija medija ne spada u nadležnost Evropske unije. Verujemo da EU nema pravo da daje ili povlači dozvole za emitovanje. Ovo je isključiva nadležnost država. U našim liberalnim demokratijama, nezavisni regulatori, a nikada vlada, imaju pravo da upravljaju dodelom licenci. Odluka EU je potpuni raskid sa ovim demokratskim garancijama. Po prvi put u modernoj istoriji, vlade Zapadne Evrope zabranjuju medije“, naveo je, dodajući:
„Drugo, potpuno zatvaranje medija ne izgleda mi kao najbolji način za borbu protiv dezinformacija ili propagande“.
Objašnjava da cenzura može da ima potpuno kontraproduktivan efekat na građane koji prate zabranjene medije.
„Uvek je bolje suprotstaviti se dezinformisanju propagandističkih ili navodno propagandističkih medija otkrivanjem njihovih faktičkih grešaka ili lošeg novinarstva, pokazivanjem nedostatka njihove finansijske ili operativne nezavisnosti, isticanjem njihove lojalnosti vladinim interesima i njihovog zanemarivanja javnosti.”
EFJ je podsetila na praksu Evropskog suda za ljudska prava s naglaskom da je zabrana medija ozbiljan čin, koji mora biti zasnovan na čvrstim pravnim osnovama i objektivnim elementima, kako bi se izbegla samovolja.
„Izazov za demokratije je da se bore protiv dezinformacija uz očuvanje slobode izražavanja“, rekao je Gutijerez.
Za EFJ, treba dati prednost drugim strategijama: povećanje podrške nezavisnom novinarstvu, jačanje nezavisnosti redakcija, jačanje društvenog statusa novinara, promovisanje profesionalne etike kroz nezavisne savete za štampu, podsticanje medijskog pluralizma, promovisanje medijske pismenosti za sve, povećanje transparentnost onih koji su na vlasti (koju oni nikada ne predlažu!)…
„Pravi lek za dezinformacije nije zabrana medija, već promocija živog, pluralističkog, profesionalnog, etičkog i održivog medijskog ekosistema, potpuno nezavisnog od onih na vlasti“, rekao je Gutijerez.
Ovo udruženje je praktično već tada predvidelo kontra efekat koji će Moskva početi da preduzima, a što ovih dana snažno kritikuju zapadni zvaničnici i civilni aktivisti, uključujući i jučerašnje svedočenje Viktorije Nuland u kongresu.
„Rizik politike cenzure je i rizik od moguće odmazde, kao što smo videli sa zabranom DV-a u Rusiji kao odgovorom na zabranu RT-a u Nemačkoj. Rezultat ove eskalacije je osiromašenje medijskog pluralizma u Rusiji. Građani su izgubili pravo na pristup informacijama koje emituje DV. Ovo je za žaljenje“, zaključili su u evropskoj federaciji novinara.
Srpska novinarska udruženja su se takođe izjasnila protiv cenzure. NUNS, kao i Evropska federacija novinara, akcenat stavlja na tome da cenzura može da bude kontraproduktivna propagandi, dok UNS jasno naglašava da RT i Sputnjik, „jesu propagandni servisi svoje države, ali funkcionišu po uzoru na konkurentske propagandne servise razvijenih zemalja Zapada“.
