List objavljuje svedočenja jedinog preživelog te večeri 14. decembra 1998. Nikole Rajovića, kao i Agrona Kolčakua, autolimara iz Peći koji je zbog tog ubistva privođen.
Rajović, koji je u vreme ubistva imao 18 godiina, ispričao je da je te večeri video dvojicu obučenih u crno sa fantomkama na glavama.
„Nisu progovorili ni reč, nisu imali nikakve oznake. S vrata su pucali, nisu ulazili“, opisao je Rajović zločin u kojem su ubijeni njegovi drugovi Zoran Stanojević (17), Svetislav Ristić (17), Ivan Obradović (15), Vukota Gvozdenović (18), Dragan Trifović (18) i Ivan Radević (25).
Rajović nikada nije bio ispitivan tokom istrage i jedino što o njoj zna je, kako je rekao, da je „nađeno 48 čaura i pun, neispaljen metak“, kao i da su hapšeni Albanci osumnjičeni za ubistvo.
Jedan od njih, Kolčaku, za NIN je ispričao da su tri dana posle zločina u Pandi uhapšena 34 Albanaca iz pećkog naselja Kapešica.
Kolčaku je pričao da je tučen, teran da potpiše iskaz koji ga tereti i kako je po završetku bombardovanja iz pećkog zatvora odveden u Leskovac, gde je podignuta optužnica u kojoj se zločin u „Pandi“ ne pominje.
„Optužili su me da sam bio u selima Ratište i Prilep, a u tim selima nikada nisam bio, čak ni posle rata. Više me nikad nisu pitali za „Pandu““, rekao je Kolčaku, koji je bio osuđen je na godinu dana zatvora.
On je dodao da bi voleo da sretne porodice ubijenih.
„Želeo bih da znam ko su ubice, jer ja sam zbog toga bio optužen, želeo bih da im izjavim saučešće. Jako mi je žao što se to dogodilo“, kaže Kolčaku za NIN.
