Neki od njih su donedavno bili oštri kritičari vladavine i određenih političkih partija, a danas, oni su već postali deo tih partija, navodeći da ih je partijski program naterao da uđu u politiku i utiču na pozitivne promene u zemlji.
Pokretu Samoopredeljenje se tako pridružio Iljir Deda, nekadašnji direktor KIPRED-a, Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politika. Ovom pokretu se priključio i Avni Zogiani, iz Organizacije za demokratiju, antikorupciju i dostojanstvo, Čohu.
Demokratskoj partiji Kosova priključili su se Ramadan Iljazi, iz kosovskog Instituta za mir, Ljuljeta Vunići, osnivač kosovskog Centra za rodne studije, dok se Ardian Arifaj, nekada član KIPRED-a, priključio premijeru Hašimu Tačiju.
Analitičari na ovaj trend različito gledaju.
Publicista Halil Matoši navodi za Radio Slobodna Evropa da su političke partije shvatile da izborno telo traži promene, a trude se da te promene postignu preko javnih ličnosti. Za njega je pozitivno to što pristupaju političkim partijama, a naročito ako neko od njih uspeh i da dobije poslaničko mesto u Parlamentu Kosova.
“Eventualni ulaz nekih od njih u Skuštini Kosova bila bi jedna novina i donelo bi vitalnost i živahnost Skupštini Kosova. U svakom slučaju, to vidim kao nešto pozitivno”, kazao je Matoši.
S druge strane, analitičar Špend Kursani smatra da se na nova pristupanja političkim partijama treba gledati pozitivno. Ali, u ovaj konkretan slučaj, kada se to dešava na pragu izbora, to poprima negativan karakter, dodaje on.
Kursani naglašava da pojedinci koji ulaze u politiku imaju veće šanse da se sami promene i prilagode partijama, nego što se može očekivati da će imati uticaja ili doneti reforme partijama.
“Ne verujem da će doći do nekih pozitivnih promena zato što se ta pristupanja dešavaju iz ličnih, finansijskih i ostalih interesa, a ne zbog opšteg političkog koncepta kojeg oni predstavljaju. Pojedinci koji se priključuju politici na pragu izbora, a ne ranije, koriste civilno društvo za svoju ličnu promociju, a kako bi povećali, uslovno rečeno, pregovaračku cenu sa političkom partijom, kada se radi o izborima”, kaže Kursani.
Halil Matoši, međutim, kaže da ovo neće predstavljati štetu civilnom društvu zato što ono kontinuirano dobija nove, mlade stručnjake. Neki odlaze, ali novi dolaze, dodaje on.
“Političke partije nemaju svoje institucije za osposobljavanje novih stručnjaka ili osoblja, te tu ulogu imaju uglavnom mediji i civilno društvo”, navodi Matoši.
