Nakon dolaska misije UN na Kosovo i Metohiju 1999. godine, većina srpskog i nealbanskog stanovništva ostala je da živi u izolovanim sredinama i bez posla, što zbog gašenja preduzeća, što zbog nemogućnosti odlaska na posao usled nedostatka bezbednosti. Posebno je teška situacija među radnicima velikih javnih preduzeća. Oni primaju male socijalne nadoknade, a u međuvremenu su prinuđeni da se snalaze na različite načine. Veliki broj njih otpočeo je sopstveni biznis, pretežno ugostiteljski i trgovački. Žarko Aritonović iz Gračanice vlasnik je jedne prehrambene radnje. Robu uglavnom nabavlja u Srbiji. Porez plaća kosovskoj poreskoj upravi, a penziono i socijalno osiguranje uplaćuje u Srbiji. Od problema izdvaja nebezbednost i duga čekanja na administrativnom prelazu. „Najveći je problem ući i izaći iz Gračanice, kad krenem pomolim se Bogu da stignem živ i zdrav. Strahujem da mi se kola ne pokvare u nekom albanskom mestu. Ne znam šta bih radio da mi se to desi… Porez plaćam od 2000. godine Kosovu, Prištini. Baš sad su mi papiri u porezkoj upravi, čekam da odrede koliko trebam da platim. Znam da treba tri odsto od svih ulaznih faktura. Oko uplate penzionog i socijalnog postoji nesuglasica, ja penziono za sebe i svoje radnike uplaćujem u Srbiji, a oni traže da uplatim i ovde. Zašto? Meni to ne treba…“, kaže Aritonović. Ministarstvo zdravlja Kosova je uvelo Uredbu kojom je trenutno registrovano samo 200 preparata koji mogu da prođu administrativnu liniju Srbije sa Kosovom, pa je jedan od najvećih problema privatnih apotekara na Kosovu nabavka lekova koji nisu ovom uredbom registrovani i preparata koji su registrovani kao prirodni lekovi i pomoćna sredstva, kaže vlasnik jedne privatne apoteke u Gračanici Slobodan Ilić. „Å to se tiče nabavke lekova malo je smanjen problem pošto je Veledrogerija Velefarm otvorila svoje predstavništvo u severnom delu Kosovske Mitrovice tako da nam je malo olakšano, ali i dalje su problem lekovi koji nisu regisrtovani Uredbom kosovskog ministarstva zadravlja kao lekovi koji mogu prelaziti administrativnu liniju. Naši su pacijenti navikli na lekove koji se proizvode u fabrikama iz Srbije, i onda je i to problem jer druge lekove jako teško prihvataju, a i naši lekari mahom prepisuju lekove koji se proizvode u srpskim fabrikama“, kaže Ilić. Izuzetak predstavljaju oni koji pokušavaju da se okušaju u proizvodnji. I oni nailaze na mnogobrojne probleme u svom radu, kao što je nabavljanje sirovina i plasman proizvoda, prelazak administrativne granice i adresa naplatioca poreza. Mini preduzeće Kondi iz Gračanice bavi se proizvodnjom ratluka i žele bombona i zapošljava 26 radnika koji rade u dve smene. Direktor ovog preduzeća Saša Sekulić ističe da je problema mnogo, ali da uz dobru saradnju kompanije Delte iz Beograda uspevaju da svoje proizvode plasiraju na tržište u Srbiji. „Već osam godina mi nismo mogli da se probijemo na albansko tržište, jer uvek dolazi do nekog bojkota. Kompanija Delta nam je izašla u susret tako da se sada celokupna proizvodnja plasira na tržište u Srbiji, što u veleprodaji, što u maloprodaji, “ kaže Sekulić. Utisak je da se u rešavanju suštinskog životnog pitanja zapošljavanja stanovništva na Kosovu i Metohiji moglo učiniti mnogo više u sektoru malih i srednjih preduzeća, i od strane međunarodne misije i kosovskih institucija, ali i od strane vlasti u Beogradu.
