Baškim Fazlija jedan je velikog broja Roma koji su 1999-te godine napustili Prištinu i privremeni smeštaj pronašli u kolektivnom centru u Leposaviću. Ni deset godina kasnije Baškim ne uspeva da pronađe posao i sebi i svojoj porodici obezbedi egzistenciju. On kaže da je vrlo teško živeti u Leposaviću s obzirom da je nezaposlenost velika. „Nema posla, teško se živi, po kantama sakupljam sekundarne sirovine, prodam za stotinak dinara i tako se preživi dan. Privatni posao je teško naći jer svi Romi iz kolektivnih centara traže posao“, kaže Baškim. Jedini izvori prihoda u porodici Baškima Fazlijua su dečiji dodatak i socijalna pomoć. „Hvala Bogu što bar imamo dokumenta za decu na osnovu kojih primamo tu socijalnu pomoć“. On kaže da se do sada nekoliko puta obraćao međunarodnim organizacijama da mu obnove kuću u Prištini koja je 1999-te uništena ali da nije naišao na razumevanje. Budućnost svoje dece on ne vidi u Prištini jer, kako kaže, na osnovu onoga kako danas svari stoje u ovom gradu život je nemoguć bez poznavanja albanskog jezika. „Deca mi ovde u Leposaviću redovno pohađaju školu. Jeste da se teško živi ali je ipak bolje nego živeti u ovakvoj situaciji u Pristini. Tamo je život skoro nemoguć zbog malog broja Roma“, izjavio je Fazliju. U Prištini je do 1999-te godine živelo oko 13.000 Roma a sada ima samo 14 romskih povratničkih porodica. ________________________________________________________________________________________________ Romi neće povratak u Prištinu zbog nezaposlenosti ________________________________________________________________________________________________ O Bashkim Fazlij si iekh kotar but Rroma save palo 1999 bersh mukle I Pristina hem temporaruno kheribe arakhte ano kolektivuno centari ano Leposavic. Hem palo desh bersh o Bashkimi naci arakhel buti hem naci arakhel eksistencia pe familiake. Ov phenol kai isi but phare te keren o gjivdipe ano Leposavici se nane buti. „Nai buti, abut si phare te kerel pes gjivdipe, kidav sekundarune bucha save arakhav kotar o kantes, biknav hai shel dinarienge hem kidial nakhel pe o dive. Privatuni buti si but phare te arakhol pe se but Rroma kotar kolektivuno centari roden buti“, phenol o Bashkimi. Ani familia e Bashkimiskri avol vec o chavorikano fondi hem socialuni asistencia. „Shucur e Devleske kai isi amn dokumentia e chavorenge ki savi la i socialuno asistencia“. Ov phenol kai gji akana kergja lafi but e internacionalune organizaciencar kotar i Pristina ama naci las pes kan. O anglupine pere chavengro na dikhel ani Pristina se, sar phenol, se savore gjanen kai nashit kera gjivdipe cim na gjane i albanyakri chib. „Me chave kate ano Leposavic regularuno gjan ani shkola. Phare se i gjivdipnaske ama mai lache si gia se o gjivdipe ani Pristina. Odoriga si o gjivdipe nai posibilo sebepi kai nai but Rroma“, raportuingja o Fazlia. Ani Prishtina gji ko 1999 bersh kernas gjivdipe 13.000 Rroma a akan si vec 14 rromane familie save irisaile.
