Za područje koje filijala pokriva, ukupno je evidentirano 7. 300 lica koja traže zaposlenje, različitih zanimanja i stepena stručnosti od čega je takođe više od 50 posto žena. Kada je u pitanju pristup primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti ili kreditiranju kod banaka, nema neke razlike između raseljenih i lica koja to nisu. Saradnik za odnose sa javnošću Filijale za zapošljavanje Kosovska Mitrovica, Nataša Milenković, kaže za Kontakt Plus radio da, kada su u pitanju raseljena lica, podaci nisu konačni jer raseljeni iz ličnih razloga menjaju mesto boravka a to blagovremeno ne prijave svom matičnom savetniku. „Å to se tiče podataka o broju interno raseljenih lica, koja su prijavljena na našoj evidenciji, raspolažemo podatkom od 593 raseljena lica, od čega 50 odsto čine žene. Kod nas su evidentirana i interno raseljena lica sa, recimo, područja Vučitrna, Prištine, ili Đakovice, tako da se taj broj stalno menja. Razlog je, što recimo lica menjaju mesto boravka, pa se vraćaju sa prostora uže Srbije na prostor Kosova i Metohije, tako da taj broj od 593 lica nije konačan i stalno varira, zavisno od situacije“, istakla je Milenkovićeva. Milenkovićeva dodaje da su kod sprovođenja programa samozapošljavanja, subvencije poslodavcima, programa pripravnika, prekvalifikacija i dokvalifikacija, raseljena lica imala prioritet obzirom da pripadaju rizičnim kategorijama „Na žalost, taj procenat nije zadovoljavajući. Uvek se može učiniti i više i bolje, a Nacionalna služba za zapošljavanje će uvek nastojati da u saradnji sa socijalnim partnerima pronađe odgovarajuće programske šeme aktivnosti koje mogu da uključe i ova lica i da na neki način povećamo taj stepen njihovog zapošljavanja, ili da eventualno radimo na njihovom dodatnom usavršavanju i obrazovanju, kako bi bili konkurentni na tržištu rada „. Filijala će u saradnji sa lokalnim samoupravama pokušati da formira lokalne savete zapošljavanja gde će moći da se postave neki prioriteti u zapošljavanju, da se raseljena lica uključe u neke posebne programe, da se izdvoje posebna sredstva kako bi se stimulisalo njihovo zapošljavanje. Statističi podaci govore da kada je u pitanju pristup primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, raseljene žene imaju ista prva kao i ostali građani. Razlika je samo u tome što sva raseljena lica pribavljaju potrebna dokumenta za ostvarivanje zdravstvene zaštite preko Komesarijata za izbeglice ili preko organizacije u kojoj rade.
