U svim zemljama sveta postoje različiti oblici diskriminacije po osnovu pola, ali je dužnost institucija da preduzimaju mere kako bi se te postojeće neravnopravnosti iskorenile, smatra predsednica ovog ženskog udruženja sa centralnog Kosova. “Predstavici institucija tebali bi više da učestvuju u edukaciji žena i da ih informišu o njihovim pravima. Neinformisanost je najveći problem u ostvarivnju prava žena“, smatra Nevenka Rikalo. Ukidanjem telefonskih veza operatera iz Srbije, prestao je da radi i SOS telefon na koji su se ovom udruženju javljale žene žrtve nasilja. “Od septembra meseca kada su prekinute veze mi nemamo prijave nasilja u porodici. U prethodnoj godini nam se javilo 254 žena žrtava nasilja. Mi smo intervenisali time što smo pružili neki oblik psihosocijalne pomoći. Sada, zbog nedostatka telefonskih veza nismo imali veći broj prijava, pa smo odlučile da lično razgovaramo sa ženama iz različitih sredina. „Rikalo podseća da na Kosovu i Metohiji ne postoji nijedna Sigurna kuća za diskriminisane žene i žene koje su pretrpele nasilje, a koje dolaze iz srpske zajednice. “Na Kosovu postoji 7 sigurnih kuća. Å to se tiče Sigurne kuće za žene iz srpske zajednice, one ne postoje. Mi smo 2009 godine inicirali izgradnju jedne srpske sigurne kuće preko Ženske srpske mreže ali smo dobili odgovor da Kosovo ne želi reintegraciju nego integraciju žena u kosovsko društvo i takav zahtev nije podržan. „Izveštavanje medija o kršenju prava žena na Kosovu je svedno na minimum, kaže Nevenka Rikalo i dodaje da su mediji fokusirani na politiku i seznacionalističke vesti. Udruženje Ruka ruci se bavi pravima žena već deset godina, a broji više od 250 članica sa centralnog Kosova.
