Ipak, kaže on, situacija na severu Kosova se ne može rešiti samo ukljanjanjem barikada već i rešavanjem spora između Beograda i Prištine. Za sada, volja za rešenjem najviše postoji kod međunarodne zajedinice. „Međunarodna zajednica reaguje tek kada se stvari pogoršaju do te mere da postaje nepodnošljivo. U Prištini se traži rešenje pošto je evidentno da se više ne može ovako, a po zadnjim akcijama prištinske vlade se vidi da su oni sebi postavili taj cilj. Na Kosovu postoje očekivanja da će vlada rešiti pitanje severa onako kako su obećali“. Zbog pritiska na Srbiju, postoji volja za rešenjem i u Beogradu, kaže Bajrami i dodaje da „stanje na terenu pokazuje da je postalo nepodnošljivo za ljude koji žive na severu Kosova“. „Ne postoje velika očekivanja da će se to rešiti mnogo brzo i na neki povoljan način za Albance, ali se ipak mora rešiti jer je to, kako se pokazalo, problem za mnoge druge stvari, kao što je na primer ekonomija. To je kocka slagalica da bi mogli da rešimo i ostale probleme Kosova i Srbije, kazao je Bajrami. Urednik Kohe ipak ističe da sever nije deo života većine jer tamo ne živi mnogo Albanaca. „Postoji jedna distanca, a sever je od 1999. godine živeo van Kosova, tako da smo navikli da je sever tamo negde preko Ibra, kaže Bajrami.
