Browsing: politička kriza

Lider Demokratske partije Kosova Bedri Hamza kazao je sinoć da je dobio ponudu od lidera Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija u kojoj je PDK ponuđeno mesto predsednika parlamenta, dok bi Samoopredeljenje preuzelo mesto zamenika predsednika, uz uslov da poslanici PDK-a ostanu u sali tokom glasanja za izbor predsednika. Ova ponuda je odbačena kao neozbiljna i neustavna.

DSK i Samoopredeljenje konsultuju se o sporazumu za izbor predsednika Kosova, izjavio je poslanik DSK-a Ljutfi Haziri, ističući potrebu za stabilnošću institucija.

Dve nedelje pre isteka ustavnog roka za izbor novog predsednika, potezi političkih subjekata, prema oceni analitičara, usmereni su ka izbegavanju odgovornosti za mogući neuspeh procesa. Prema njihovim rečima, sve stranke imaju svoj deo krivice.

Iako bi novi predsednik Kosova trebalo da bude izabran najkasnije do 28. aprila, političke stranke još uvek nisu započele konsultacije o zajednikom kandidatu. U ovoj situaciji, opozicija je intenzivirala svoje aktivnosti na terenu, dok je Vlada Kosova povećala svoju ulogu u donošenju odluka, što analitičari vide kao pripreme za prevremene izbore.

Bez povlačenja predsedničkih kandidata iz Pokreta Samoopredeljenje, Demokratska stranka Kosova (PDK) ne vidi prostor za dijalog sa premijerom Aljbinom Kurtijem. Iz vladajuće partije poručuju da, u odsustvu alternativa, nema razloga za odustajanje od trenutno aktuelnih imena.

Premijer Kosova Aljbin Kurti je rekao da će pozvati lidere opozicionih stranaka na sastanak o pitanju izbora predsednika i dodao kako smatra da je dobro imati 84 do 86 poslanika u sali prilikom donošenja odluke.

Kosovo izgleda ponovo klizi ka prevremenim izborima – to nije rezultat demokratske nužnosti, već pre posledica dugotrajnog političkog neuspeha da se izgradi konsenzus i osposobe institucije.

Koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić rekao je za RTS da se u političkim debatama na Kosovu gotovo i ne pominje primena zakona o strancima i vozilima. Neće se desiti da neko 16. marta bude isteran iz svoje kuće ili deportovan, smatra Mijačić.

Kosovo ima svoje institucije i novu krizu. Tek što je većina formirala Vladu, predsednica u odlasku je raspustila Skupštinu Kosova. Sada se čeka Ustavni sud i, možda, opet parlamentarni izbori.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos otkazala je posetu Kosovu, potvrdili su zvaničnici Evropske komisije. Razlog za to su poslednja politička dešavanja.

Izbor predsednika Kosova ponovo je u centru političkih rasprava – da li će Vjosa Osmani dobiti drugi mandat, da li je moguć konsenzus ili Kosovu prete prevremeni izbori?

Dve nedelje su ostale do isteka roka za izbor predsednika Kosova. Predsednica parlamenta Aljbuljena Hadžiju je kazala da će, kad god se Skupštini podnesu kandidature za ovu funkciju, sazvati sednicu izbornu sednicu.

„Situacija na Univerzitetu u Prištini ne može se posmatrati odvojeno od ukupnih političkih prilika na Kosovu i Metohiji“, ocenjuje se u saopštenju koje je medijima dostavio narodni poslanik u parlamentu Srbije Žarko Ristić, a bavi se položajem srpske zajednice.

Iako je Kosovo parlamentarna demokratija, izbor predsednika oduvek je imao posebnu političku težinu. Ni predstojeći mandat nije izuzetak. Naprotiv, političke kalkulacije oko tog pitanja sve su izraženije, a vremena za završetak procesa je sve manje.

Ukoliko se u narednom periodu ne postigne politički dogovor oko izbora potpredsednika Skupštine Kosova iz redova srpske zajednice, ponovo bi moglo doći do institucionalne blokade tokom pokušaja formiranja novih institucija.

U trenutku kada je izgledalo da Kosovo ide ka formiranju novih institucija posle vanrednih parlamentarnih izbora 28. decembra, izborni proces se vratio nekoliko koraka unazad.

Istraživač Centra za evropske politike (CEP) Miloš Pavković ocenio je da političke partije na Kosovu nisu sazrele i da su one jedan od uzroka prolongirane političke krize koja ima negativne posledice na život građana.

Godina na izmaku bila je turbulentna i veoma nestabilna. Za srpsko stanovništvo 2025. počela je zatvaranjem institucija Republike Srbije na Kosovu.

Ambasador Francuske na Kosovu, Olivije Gero, izjavio je da je Kosovu nakon izbora 28. decembra potrebna vlada sa punim ovlašćenjima.

Zbog nedostatka političkog konsenzusa za formiranje institucija nakon parlamentarnih izbora 9. februara, na Kosovu se organizuju prevremeni parlamentarni izbori koji, prema budžetskim planovima Centralne izborne komisije (CIK), koštaju oko 11,5 miliona evra.