U izjavi za prištinski portal Koha.net pred sastanak premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Briselu, Hasani je rekao da će taj sporazum uticati da zemlje koje nisu priznale Kosovo biti još više sumnjičave da ga priznaju.
Prema njegovim rečima, nedostaci ovog plana su to što nema „de jure“ (formalno-pravnog) priznanja nezavisnosti Kosova, zatim „autonomija kosovskih Srba“ i „ekstrateritorijalnost Srpske pravoslavne crkve“.
Kazao je da francusko-nemački plan nije nastao ni iz čega i da je „jasno da je to proizvod dijaloga Kosova i Srbije već dve godine“.
„To je svima jasno, jer za ove dve godine nije bilo prekida dijaloga, već intenzivnih susreta strana. Nije važno kada će biti potpisan, veoma je važno šta sadrži“, kazao je on.
Hasani je rekao da je suština tog plana to što je transformisao dijalog koji je započeo 2011. godine, u smislu da je proširio komponente sporazuma koji za cilj ima normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
„U svim svojim verzijama plan ima nekoliko nedostataka. Pre svega, nema priznanja Kosova. Ono što se prodaje kao faktičko priznanje, u stvari, nije ništa drugo do kolosalan srpski uspeh da dokaže državama koje ne priznaju Kosovo da je ona, odnosno Srbija, dužna da prihvati činjenično stanje, kao nešto privremeno i prolazno“, rekao je Hasani.
Dodao je da to znači da će države u Evropi koje nisu priznale Kosovo biti još više rezervisane prema priznanju, i da je teško da će Španija i Kipar biti u grupi zemalja koje priznaju Kosovo ako ga Srbija ne prizna i „de jure“.
Ocenio je da je autonomija za kosovske Srbe „paralelna vlast“ u odnosu na vlast u Prištini, jer će nakon donošenja podzakonskih akata biti pridodata i ostalim granama zakonodavne, izvršno-policijske i sudske funkcije.
„I treće, plan na kraju stvara eksteritorijalnost Srpske pravoslavne crkve na celoj teritoriji Kosova, tako da njena imovina i druge aktivnosti dobijaju status spoljnog entiteta vis-a-vis lokalne vlasti u Prištini, delujući van svake lokalne jurisdikcije“, kazao je Hasani.
Istakao je da ne vidi nijedan razlog da Srbija i Kosovo ne potpišu francusko-nemački plan.
„Pitanje modaliteta potpisivanja ima više veze sa kosovskom stranom i njenim stavljanjem u javnost kao ‘čuvanja obraza’ pred prosečnim glasačem, a ne kao bilo kakve ozbiljne rezerve prema njemu“, zaključio je on.
