On je istakao da će o tome i premijer Aleksandrar Vučić uskoro razgovarati sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini.
Đurić je rekao da je sporno mnogo toga u nacrtu pregovarackog poglavlja 35, koji se odnosi na Kosovo, a u kome između ostalog stoje i ti zahtevi.
„Sporno je to ako hoćete da naterate Srbiju da na silu ugasi sve svoje institucije, čime bi bez posla ostale hiljade Srba, da nas naterate da predamo našu imovinu u energetskom sistemu i da počnemo da tretiramo administrativnu liniju ka Kosovu, koju najradije ne bismo ni da vidimo, bezmalo kao granicu suverenih država“, rekao je Đurić.
On je poručio da o takvim zahtevima Srbija „ne može ni da razgovara“ i istakao da država „želi da razgovara i normalizuje odnose sa Prištinom, ali ne može niko da nameće Srbiji rešenja“.
„O tome smo imali ozbiljna unutrašnja razmatranja i razgovore u vladi i rezultate tih razmatranja premijer Vučić će predstavti Federiki Mogerini i najvišim predstavnicima EU“, najavio je Đurić, pred održavanje nove runde dijaloga između Beograda i Prištine koja je planirana za dva dana u Briselu.
Odgovarajući na pitanje ima li smisla nastaviti dijalog sa Prištinom, ako se ne odustane od takvog teksta tog pregovaračkog poglavlja, Đurić je istakao da bi bilo teško zamisliti napredak u dijalogu sa Prištinom i u evropskim integracijama Srbije, ako se ucenjuje Beograd.
„Niko ko ucenjuje Beograd ne može da računa sa time da će bilo šta pozitivno da postigne. Mi možemo samo još više da se učvrstimo i zainatimo, takvi smo oduvek bili i kao narod i kao država,“rekao je Đurić.
Kada je reč o formiranje Zajednice srpskih opština, Đurić je pozvao sve predstavnike Srba u kosovskom parlamentu da budu jedinstveni, da ne bude bilo kakvih podela i ne odstupaju od kursa državne politike, jer to šteti srpskoj poziciji.
Govoreći o zahtevima za članstvo Kosova u UNESCO, Đurić je rekao da Priština pokusava da se dočepa srpskog kulturnog blaga i nasleđa.
„Oni su predvideli da sve crkve i manastiri, džamije i rimokatoličke crkve na Kosovu i Metohiji budu proglašeni vlasništvom takozvane Republike Kosovo. To je nešto što nije postojalo ni u Albaniji Envera Hodže, „kazao je Đurić.
On je naglasio da je Srbija razvila živu diplomatsku aktivnost o tome sa svim državama, čak i sa onim zemljama koje sponzorišu i podržavaju tu ideju, istakavši da Srbija ima mnoštvo argumenata da je to naše vlasništvo.
Za veliki broj srpskih manastira na Kosovu i Metohiji, koji su najveće srpske svetinje, Srbija ima „osnivačke povelje i tapije za svaki ar zemlje hiljadu godina unazad i sahranjene naše svete kraljeve“.
„To predočavamo tim zemljama i uveravamo ih u to da oni koji su pre 10 godina jurišali na te crkve i manastire, zbog kojih i danas moraju da uživaju međunarodnu oružanu zaštitu, ne mogu čuvati te manastire ni izbliza onako kako to čini država Srbija sa Kosovom i Metohijom, kao deo UNESCO-a“, poručio je Đurić.
