Beogradski list navodi da nema ni odgovora na predlog Tomislava Nikolića da Beograd i Brisel odmah otvore tu temu u okviru poglavlja 35.
U opštoj poziciji EU o pristupnim pregovorima Srbije, usvojenoj u decembru 2013. godine, kaže se da dijalog treba postepeno da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, u formi pravno obavezujućeg sporazuma „do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom“. Dakle, formalno gledano, sam kraj pregovora ne mora da se čeka.
Povodom Nikolićevog stava, Tanja Miščević, šefica Vladinog pregovaračkog tima u procesu EU integracija, kaže za „Novosti“ da je svaka ideja dobrodošla.
“Ni EU, a ni Beograd nisu do sada definisali šta smatraju krajem dijaloga. Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji zavisiće od toka dijaloga i tema koje su dve strane otvorile i zatvorile. Šta potpada pod „sveobuhvatno“, zavisi od dijaloga sa Prištinom, a ne od pregovora sa EU za članstvo“, kaže Mišćević.
Šef skupštinskog odbora za evrointegracije Aleksandar Senić tvrdi da je „apsolutno moguće da se odmah pokrene rasprava o pravno obavezujućem sporazumu“.
“Po meni je to i poželjno. Međutim, ne očekujem da će do toga zaista i doći, jer Vučić neće dozvoliti da već sada bude obelodanjeno sve ono što je obećao u Berlinu u vezi sa budućim statusom Kosova“, ističe Senić.
Na drugoj strani, analitičar Dušan Janjić kaže da su naša vlast, pa i predsednik države, još 2013. prihvatili da će se sporazum doneti na kraju dijaloga, i da nema nazad.
“Sadržaj sporazuma ne može sada da se definiše, jer je zamišljeno da on bude rezultat procesa pregovaranja. U neku ruku Beogradu je, čak, i učinjena usluga što je to ostavljeno za kraj i što nije došlo do pritiska da se odmah „sruši“ Ustav”, kaže Janjić.
Ne treba, međutim, zaboraviti da će prilikom definisanja sporazuma, EU, kao pokrovitelj dijaloga biti „na muci“ zbog nesaglasja u svojim redovima oko statusa KiM. To je jedan od razloga zbog kojih Briselu odgovara da se ugovor potpiše kasnije, jer će u međuvremenu rasti pritisci na pet članica da promene svoj stav oko nepriznavanja kosovske „državnosti“.
Jedna od opcija, prema Janjićevim rečima, jeste da se obavezujući sporazum uradi po modelu dve Nemačke, što bi značilo da Kosovo može da uđe u UN, ali da Srbija nije u obavezi da ga prizna.
