Browsing: Vesti

„Postoji nekoliko razloga zašto se dezinformacije brže šire od istine na društvenim mrežama. Prvo, društvene mreže omogućavaju brzo i lako širenje informacija, što znači da dezinformacije mogu doseći veliki broj ljudi u kratkom vremenskom periodu. Ovo je posebno važno jer ljudi često dele informacije bez provere njihove tačnosti“, kazala je u podkastu Kim radija novinarka Medija centra iz Čaglavice Katarina Marinković.

Portal Alo.rs objavio je prethodne nedelje tendenciozan naslov u kome kosovski premijer Albin Kurti “preti Srbima paravojnim snagama”, a govor sa strančkog skupa pretvorio u obojen manipulativni tekst.

Građani imaju poverenja u lokalne medije koji sa Kosova izveštavaju na srpskom jeziku, ne samo u lokalu već i u Srbiji, rekla je u podkastu Radio Mitrovica sever Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani sastala se 2. novembra u Prištini sa ambasadorom SAD na Kosovu Džefrijem Hovenijerom. Teme sastanka bile su, kako je većina medija izvestila, “najnovija dešavanja na Kosovu, dijalog i ostala pitanja od zajedničkog interesa”.

Svatovi iz Novog Pazara krenuli su prošlog četvrtka put Kosova, odnosno u Peć. Jedan od svatova je potom istakao zastavu Palestine, a kada je naišao na policiju, pripadnici KP su zastavu „zapalili“, glasila je vest beogradskog tabloida Srpski telegraf.

Putovanje sa vizama ili bez viza za građane Kosova od naredne godine? Bilo je ovonedeljno ključno pitanje za javnost i medije, koje je izazvalo konfuziju, čitav niz reakcija, a na kraju i pojašnjenja.

Kako je iz ugla novinara koji je bio na terenu tokom čitavog dana, izgledalo sve ono što se krajem septembra dešavalo u Banjskoj? Na koji način su mediji proveravali informacije imajući u vidu da nije bilo moguće doći do tog mesta? Šta je odlika lokalnih novinarskih redakcija i zašto su one važne? Kako vidi odnos međunarodne zajednice prema Beogradu i Prištini po pitanju Kosova? O svemu navedenom i drugim temama novinar Kontakt Plus radija u novom izdanju podkasta razgovarao je sa Ivanom Mitićem, novinarom portala KoSSev.

Evropski komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton upozorio je američkog milijardera i vlasnika društvene platforme Iks (X), bivši Tviter, Elona Maska da je ta platforma preplavljena dezinformacijama o ratu u Izraelu, što je protivno pravnim okvirima Evropske unije.

Neki mediji u Srbiji su 10. oktobra preneli informacije izvorno objavljene u Novostima da će petorka u kojoj se nalaze izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, kao i emisari predsednika SAD, Francuske, Nemačke i italijanske premijerke do kraja meseca ponovo doći u posetu Srbiji i to u situaciji u kojoj je „posle sukoba u Banjskoj klatno krivice u delu međunarodne javnosti gotovo preko noći prešlo sa Aljbina Kurtija na našu stranu“.

„Prosečnom gledaocu iz srpske zajednice na Kosovu dostupno je samo par (televizijskih) kanala i većina njih propagira stranačku politiku vladajuće stranke. Vi onda shvatate da ste zaista u problemu, jer je vrlo lako provući, proširiti lažnu informaciju i zastrašiti građane. Zato je važno čitati vesti iz više izvora“, rekla je u prvoj epizodi nove sezone podkasta Kim radija novinarka Ana Marija Ivković.

Tokom septembra u nekoliko medija pojavili su se tendenciozni naslovi sa još tendencioznijim sadržajima o takozvanom „čudu“ koje se pojavilo u manastiru Visoki Dečani, kao i o nedavnim nemirima u selu Banjska.

Dnevni list Alo uporedio je srpsku opoziciju da ima iste poruke kao kosovski premijer Aljbin Kurti u tekstu pod naslovom „OGOLJENE NAMERE BIVŠEG REŽIMA U SRBIJI ‘Poručuju isto što i Kurti’“, nakon što su poslanici stranaka, organizatora protesta „Srbija protiv nasilja“, tražili da se održi sednica Skupštine Srbije na kojem bi se utvrdila odgovornost predsednika Republike Aleksandara Vučića za oružani sukob u Banjskoj.

U podkastu sa Dušicom Tomović, urednicom Balkan Insight, glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević razgovarao je o novinarstvu i medijskoj sceni na Balkanu. Ona je podelila svoje mišljenje i analize o trenutnom stanju u medijima, izazovima s kojima se novinari suočavaju i nadanjima za budućnost profesije.

Bratija manastira Visoki Dečani skrenula je pažnju na svom nalogu na društvenoj mreži X (bivši Tviter) na veliku količinu dezinformacija i lažnih vesti koje se šire posle napada u selu Banjska na severu Kosova.

Jedna lažna vest objavljena na javnom servisu RTK zauvek je promenila život i nasleđe KiM. Devetnaest ubijenih, uništeno 39 crkava i manastira, 4.000 proteranih Srba, Roma, Aškalija…

Mnogi srpski mediji neumorno šire rusku verziju o ratu u Ukrajini i huškaju protiv Evropske unije i Zapada, a upravo zapadna preduzeća u Srbiji, među kojima su i nemačka, finansiraju takve medije milionima evra kroz oglašavanje, ocenjuje nemačka javna televizija ARD.

Broj javnih beležnika na Kosovu je nedovoljan pokazuju podaci Ministarstva pravde Kosova a sa tim se slažu i oni koji obavljaju ovaj posao, ali o tome nisu želeli da govore zvanično. U čak šesnaest opština javni beležnici ne postoje, pokazuju podaci ministarstva.

Štampa na nemačkom jeziku mahom vidi načelni dogovor Beograda i Prištine kao faktičko priznanje nezavisnosti Kosova, ali i navodi da još nije sigurno da će Vučić stvar sprovesti do kraja, prenosi Dojče vele.

Razgovaralo se te davne 2010. u restoranu „Ćao” nadomak Prištine. Sastala su se dva direktora jednog pozorišta – jedan u gradu, drugi u getu, jedan izbeglica sa radnim knjižicama u kutiji cipela, drugi u zgradi u centru Prištine,  jedan igra u srušenim domovima kulture i traži publiku, drugi urban sa rešenim statusom. U razgovoru se dogodila eksplozija razumevanja, a Jeton Neziraj, mladi reditelj, pisac i direktor rodom iz Кačanika, otvorio je široka vrata na srpskim pozorištima i javnom životu.

Definisana kao obaveza iz Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština na Kosovu još uvek nije formirana, a zvanični Beograd kaže da je „uslov svih uslova“ za dalje pregovore sa Prištinom. Druga strana, pak, poručuje da ovakva asocijacija nije u skladu sa Ustavom Kosova, naziva je „novom Republikom Srpskom“ i tvrdi da se ovo pitanje može rešiti tek konačnim sporazumom koji bi podrazumevao međusobno priznanje. Šta o zajednici, čiji je i naziv predmet rasprava, zaista piše u dokumentima koji su Beograd i Priština već potpisali, a šta u predlozima trećih strana?