Razlog tome nije napad Rusije na Ukrajinu, niti rešavanje krize u odnosima dve zemlje, već ono što je ruski predsednik Vladimir Putin rekao za samoproglašenje Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike, napravivši paralelu sa Kosovom.
„Kad može Kosovo, što ne bi mogli i Donjeck i Lugansk. Ako postoji presedan, republike Donbasa mogu da učine isto. To su oni uradili, a mi smo, pak, imali pravo da ih priznamo kao nezavisne države“, rekao je Putin.
Eksplozija naslova u velikom broju štampanih medija u Srbiji, izazvala je pažnju, ali i medijskih naslova u regionu, kojima je, pak, glavna tema upravo bilo izveštavanje medija u Srbiji.
Na osnovu senzacionalističkih naslova, objektivnost i činjenice su stavljene u drugi plan, gurajući suštinu u zapećak, dok se bombastičnim rečima najavljivao nekakav „svetski sukob preko naših leđa“ ili izveštavalo o „slavlju u Prištini, Zagrebu i Sarajevu“.
„Putin igra na Kosovo“ je naslov Informera, sa podnaslovom „Svetski sukob preko naših leđa“.
Srpski telegraf i njihov portal Republika.rs navode da je Putin „zabio nož u leđa Srbiji“.
„Zar ovako, braćo Rusi? Trampio Kosovo za Donbas“, naslovnica je ovog tabloida.
Kurir piše „Goli interes“, navodeći da Putin svojom izjavom štiti interese Rusije u Donjecku i Lugansku, ne vodeći računa o poziciji Srbije na Kosovu.
Alo donosi sledeći naslov na vrhu naslovnice: „Slavlje u Prištini, Zagrebu i Sarajevu zbog Putinove izjave“.
Blic na centralnom delu naslovne strane piše: „Jesmo li se kao narod previše kleli u ruskog predsednika“ i „Putin zbog svog rata zaboravio Srbe i Kosovo“.
Nekadašnji predsednik Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović smatra da ne treba porediti status Kosova i Luganske i Donjecke Narodne Republike jer, kako kaže, kada je u pitanju Kosovo postoji Rezolucija Saveta bezbednosti UN kojom su najviše međunarodne institucije potvrdile da je ta teritorija sastavni deo Srbije.
Čović je za Tanjug rekao da izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina da su Lugansk i Donjeck postali nezavisni po analogiji sa odlukom Međunarodnog suda o Kosovu, vidi kao „našu realnost“ i da, za razliku od pojedinih analitičara, ne smatra da je Putin tom izjavom „zabio nož u leđa“ Srbiji.
Ovo nije prvi put da ruski zvaničnici argumente za svoje postupke i invaziju na Ukrajinu traže upravo u primeru Kosova. To smo mogli da čujemo i tokom ove godine, ali isto tako tokom aneksije Krima 2014. godine, gde se ruski zvaničnici pozivaju i argumentaciju traže u NATO bombardovanju 1999. godine, ali i samoproglašenoj nezavisnosti Kosova 2008. godine, kaže za Radio Mitrovica sever novinarka televizije N1 Sanja Sovrlić.
