UNIFEM: Primena zakona o rodnoj ravnopravnosti spora. Vlada se opravdava nedostatkom novca

Savetnica za mir i upravljanje UNIFEM-a Fljora Maculja, izjavila je da pojam ljudskih prava na Kosovu i u zemljama bivše Jugoslavije nije dovoljno shvaćen i da je iz tog razloga nasilje nad ženama pojava o kojoj se slabo govori. Maculja, čiji odsek za bezbednost žena svojim radom pokriva sedam zemalja regiona, je u intervjuu za emisiju „Ženske tajne“ KIM radija rekla da pravosudni sistem na Kosovu nije dovoljno ažuran da kazni u dovoljnoj meri nasilnike. Po njenim rečima to govori „o slaboj primeni zakona o rodnoj ravnopravnosti“ koji je na Kosovu usvojen 2004. godine. „Donošeni su razni zakoni ali je problem sa njihovom primenom. Vlada takvo stanje često opravdava lošom ekonomskom situacijom. Vlade svih zemalja bivše Jugoslavije računaju na pomoć međunarodnih organizacija. Ali to nije dobro, jer nismo više u fokusu. Postoje druga krizna mesta u svetu i oni odlaze da tamo pružaju pomoć. Za zaštitu i poštovanje ljudskih prava kao i njihovo realizovanje najodgovornija je Vlada. Vlada je ta koja treba da pokaže volju da nešto finansira“, rekla je Maculja. Ona smatra da je uključivanje ženskih NVO jako bitno u sprečavanju nasilja nad ženama a da je mentalitet i podređen položaj žene u samoj porodici pa i društvu glavni uzročnik za pojavu nasilja u porodici. „Muškarac je glava kuće. On je taj koji održava porodicu i o svemu odlučuje a doprinos žena u porodici se ne računa. U Nemačkoj su npr. izračunali da rad žene u kući, peglanje, pranje, čićenje i odgajanje dece na mesečnom nivou košta 4. 750 evra. Dakle, toliko bi koštali kućni poslovi koje mesečno obavlja žena. Ali u nacionalnim statistikama to se ne računa. Dakle, taj ekonomski doprinos žene koja samu sebe naziva domaćicom je za mene najvažnije“, naglasila je predstavnica UNIFEM-a. U 2009-oj godini na Kosovu je prijavlejno 1. 073 slučaja nasilja u porodici od toga 85% žrtave su žene. Fljora Maculja kaže da je nasilje nad ženama najizraženije ali da ništa manje ne zaostaje ni srodničko nasilje, najčešće između braće kao i nasilje roditelja nad decom. Predstavnica UNIFEM-a navodi da Sigurne kuće treba otvoriti i u nekoj od srpskih sredina na Kosovu ali da one svuda treba da predstavljaju samo privremeno rešenje a da „predstavnici vlasti moraju naći način da obrazuju program za reintegraciju žena žrtava nasilja“.