Savetnica za mir i upravljanje UNIFEM-a Fljora Maculja, izjavila je da pojam ljudskih prava na Kosovu i u zemljama bivÅ¡e Jugoslavije nije dovoljno shvaćen i da je iz tog razloga nasilje nad ženama pojava o kojoj se slabo govori. Maculja, Äiji odsek za bezbednost žena svojim radom pokriva sedam zemalja regiona, je u intervjuu za emisiju „Ženske tajne“ KIM radija rekla da pravosudni sistem na Kosovu nije dovoljno ažuran da kazni u dovoljnoj meri nasilnike. Po njenim reÄima to govori “o slaboj primeni zakona o rodnoj ravnopravnosti” koji je na Kosovu usvojen 2004. godine. „DonoÅ¡eni su razni zakoni ali je problem sa njihovom primenom. Vlada takvo stanje Äesto opravdava loÅ¡om ekonomskom situacijom. Vlade svih zemalja bivÅ¡e Jugoslavije raÄunaju na pomoć meÄ‘unarodnih organizacija. Ali to nije dobro, jer nismo viÅ¡e u fokusu. Postoje druga krizna mesta u svetu i oni odlaze da tamo pružaju pomoć. Za zaÅ¡titu i poÅ¡tovanje ljudskih prava kao i njihovo realizovanje najodgovornija je Vlada. Vlada je ta koja treba da pokaže volju da neÅ¡to finansira“, rekla je Maculja. Ona smatra da je ukljuÄivanje ženskih NVO jako bitno u spreÄavanju nasilja nad ženama a da je mentalitet i podreÄ‘en položaj žene u samoj porodici pa i druÅ¡tvu glavni uzroÄnik za pojavu nasilja u porodici. “MuÅ¡karac je glava kuće. On je taj koji održava porodicu i o svemu odluÄuje a doprinos žena u porodici se ne raÄuna. U NemaÄkoj su npr. izraÄunali da rad žene u kući, peglanje, pranje, Äićenje i odgajanje dece na meseÄnom nivou koÅ¡ta 4. 750 evra. Dakle, toliko bi koÅ¡tali kućni poslovi koje meseÄno obavlja žena. Ali u nacionalnim statistikama to se ne raÄuna. Dakle, taj ekonomski doprinos žene koja samu sebe naziva domaćicom je za mene najvažnije“, naglasila je predstavnica UNIFEM-a. U 2009-oj godini na Kosovu je prijavlejno 1. 073 sluÄaja nasilja u porodici od toga 85% žrtave su žene. Fljora Maculja kaže da je nasilje nad ženama najizraženije ali da niÅ¡ta manje ne zaostaje ni srodniÄko nasilje, najÄešće izmeÄ‘u braće kao i nasilje roditelja nad decom. Predstavnica UNIFEM-a navodi da Sigurne kuće treba otvoriti i u nekoj od srpskih sredina na Kosovu ali da one svuda treba da predstavljaju samo privremeno reÅ¡enje a da „predstavnici vlasti moraju naći naÄin da obrazuju program za reintegraciju žena žrtava nasilja“.
Jubilej Osnovne škole “Kralj Milutin”: Svedočanstvo o trajanju
3 min čitanja IZVOR: kim