Portal informer izvestio je da je na zvaničnom sajtu NATO-a objavljena interaktivna mapa „svih njenih članica“ na kojoj je, tvrdi „vidno isključila lažnu državu Kosovo“ iz njenog sastava i „jedino što se može primetiti je tanka isprekidana administrativna linija“.
„Naime, mapa ima opciju da prilaže sve države članice koje su prikazane svetlo plavom bojom, a one koje to nisu ostavlja u prirodno zelenoj boji. Primetno je kako Republika Srbija ostaje u zelenoj boji, ali sa granicama od pre 2008. godine koje Zapadni hegemoni ne priznaju“, navodi Informer.
„Pored toga lažna država Kosovo ne samo da nije deo ove mape, već jedino što se na njoj može videti je slabo opcrtana isprekidana administrativna linija“, konstatuje isti portal.
Međutim, jednostavnom proverom mape utvrđeno je da je Informer manipulativno izvestio o njoj, da je naslov senzacionalan, i da se ne radi ni o kakvoj promeni stava međunarodne zajednice i NATO-a prema pitanju Kosova i Srbije, na šta Informer sugeriše.
Mapa ne prikazuje samo članice, već i druge entitete koji na različite načine sarađuju sa NATO-om. Kosovo jeste deo mape, a Kosovo i Srbija nisu prikazani kao jedinstvena teritorijalna celina, na šta takođe Informer sugeriše.
Kada se klikne na „NATO članice“ Srbija i Kosovo jesu prikazani u prirodnoj boji, kako tvrdi Informer, što je i očekivano, jer nisu članice NATO-a.
Dokaz da, međutim, NATO Kosovo i Srbiju percipira kao odvojene entitete, a ne suprotno kako tvrdi Informer, jeste kada se klikne na istu mapu, ali odabere „NATO partneri“.
U tom slučaju biće prikazana Srbija, ali bez Kosova, jer Srbije ima „individualni odnos sa NATO-om“, ali Kosovo ne.
Takođe, kada kliknete na „operacije i misije“ na mapi, ona se, u kontekstu Kosova i Srbije, prikazuju samo na Kosovu, jer NATO-ova misija na Kosovu – KFOR – sprovodi se na Kosovu, ne podrazumevajući i Srbiju, što je opet suprotno tvrdnjama Informera da je Srbija prikazana sa K0sovom.
Podsećamo i da KFOR, stalno podcrtava da – sprovodi svoj mandat zasnovan na Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999, te da na administrativnoj liniji patrolira i sa pripadnicima srpskih snaga i sa pripadnicika Kosovske policije.
Dezinformacije mogu da imaju različite i značajne posledice na javno mnjenje i političke odnose, posebno onde gde postoje komplesni istorijski i međunarodni odnosu, kao što je Balkan. Neprecizni ili zlonamerni izveštaji o međunarodnim odnosima mogu dodatno da zaoštre već postojeće tenzije. Senzacionalni naslovi i netačni izveštaji poput Informerovog mogu pogrešno da utiču na percepciju građana o stavovima međunarodnih organizacija prema pitanjima od značaja za njih. Ovakve dezinformacije mogu i da stvore nepoverenje među građanima prema, u ovom slučaju – međunarodnim organizacijama, ali i između samih entiteta koji su uključeni. Kada građani dobiju netačne informacije, to može da ojača i postojeće predrasude i da promoviše određene političke agende koje se oslanjaju na negativne sentimente, čime mogu da se kompliku odnosi i čak ugrozi stabilnost u regionu.
