Profesori Vladimir Stanković i Jelena Erdeljan, autori monografije, decenijama istražuju kralja Milutina i njegovu zadužbinu Banjsku. Posle petnaestogodišnjeg proučavanja života i dela svetog kralja, Stanković je odlučio da napiše knjigu, a jedan od povoda je bio jubilej – sedam vekova od smrti kralja Milutina.
„Ono što smo mi probali da uradimo u ovoj knjizi, ja sa neke istorijske strane, a profesorka Jelena Edeljan sa jedne strane ne bih rekao strane istorije umetnosti, nego široko shvaćenog koncepta vizuelne kulture, jeste da povežemo čitav život kralja Milutina i njegovu usmerenost ka njegovoj grobnoj crkvi, jer njegov naum o grobnoj crkvi zapravo predstavlja jedno ishodište njegove politike. Kralj Milutin, a sa njim i srpska država bio je i ostao najveći zadužbinar u srpskoj istoriji i jedan od najvećih zadužbinara uopšte u evropskoj istoriji srednjeg veka“, kazao je Stanković.
On je dodao da je kralj Milutin bio izuzetna ličnost i moderan vladar.
„Moramo da razumemo njegovo vreme. On je bio izuzetna ličnost. Svi Nemanjići su bili izuzetne ličnosti. Kralj Milutin se po tome nije izdvajao, sem što je možda bio bolji i sposobniji od mnogih drugih. Reč je o vladaru koji je od svojih najmlađih godina bio uključen u svetsku politku“, naveo je.
Govoreći o Banjskoj, profesor Stanković je podsetio i na tragičnu sudbinu ovog manastira nakon Kosovske bitke, na sva uništenja, ali i obnovu manastirskog života.
„Ovo je prva monografija posvećena, relativno gledajući, samom manastiru Banjska. Neki manji, više pregledi istorije manastira Banjska na neki način više su simbolički predstavljali i obeležavali i sudbinu jedne od krunskih Milutinovih zadužbina. Ono što je nestalo u manastiru Banjska se ne može ni povratiti, ni rekonstruisati. Gračanica je jedno remek-delo, ni srpsko, ni vizantijsko, prosto remek-delo. Spolja, iznutra. Banjska je jedan stepenik više, carski mauzolej. Zašto carski, kada Milutin nije bio car? Nije, ali je čitavim svojim životom i politikom on bio car bez carske titule“, rekao je Stanković.
Istraživanjem o manastiru Banjska profesorka istorije umetnosti Jelena Erdeljan bavila se još tokom studentskih dana. Po njenim rečima, ovaj manastir ima poseban vizuelni identitet.
„Od samog početka je Banjska za mene, kao studenta prve godine, postala neki intrigirajući lokalitet. Banjska je ostala mesto u koje sam se uvek vraćala u svojim razmišljanjima i kada smo dobili priliku da radimo ovu knjigu, ja sam se iskreno odbradovala jer je nekako sazrelo vreme da se ono što je mene zanimalo, da se to pretoči u jednu knjigu, a pogotovo knjigu koju sam napisala sa svojim dragim kolegom profesorom Stankovićem. Ova knjiga je za nas oboje nekako posebna i zbog kralja Milutina, a pogotovo manastira Banjske koja je u istinu onaj dragulj u kruni ukupnog ktitorstva kralja Milutina“, rekla je Erdeljan.
Način pisanja ove studije o Banjskoj i o njenom ktitoru je doprinos srpskoj nauci, rekao je profesor Dragoljub Marjanović.
„Svakako mogu da kažem da predstavlja jednu do sada, u svakom slučaju, originalnu i neobičnu studiju u smislu da do sada verovatno niko na takav način nije posmatrao Banjsku. I u naučnom smislu tu postoji sasvim novi pogled i brojna pitanja koja su vezana za arhitekturu hrama i značenje njegove spoljašnje fasade, mesta ukopa kralja Milutina gde je bilo predviđeno da se sahrani, ali i gde je potom sahranjen. U svakom slučaju, radi se o jednoj studiji koja prestavlja jedan nov i svež doprinos i znajući svoje profesore kao njihov student i čitajući njihova prethodna dela, ova knjiga predlaže i postavlja nova pitanja za razmišljanje“, istakao je Marjanović.
O knjizi, ali više o kralju Milutinu, govorio je i profesor Radivoje Radić. On je kazao da je sveti kralj bio najznačajniji srpski vladar. Govoreći o tezama da je Milutin bio razvratan i silovatelj, posebno zbog braka sa maloletnom princezom Simonidom, ali i ostalim brakovima i bračnim ponudama, profesor Radić je kazao da su takve primedbe neosnovane.
„Dvojica austrijskih naučnika su napisala veliki rad gde su to opovrgli argumentima medicine. Oni su dokazali da takav podatak ne može biti tačan. Dvojica austrijskih, a ne srpskih naučnika“, kazao je on.
Podsetio je da čak i srpski istoričari dovode u pitanje njegovo svetiteljstvo.
„Vladar koji je podigao prema nekim procenama čak 43 hrama, to je nešto što je nepojmljivo za srednjovekovnu istoriju, je zaslužio titulu svetitelja“, zaključio je Radić.
Monografija „Kralj Milutin i manstir Banjska“ kako je večeras rečeno, nije poslednja reč u tom smislu, jer se očekuje i njeno dopunjeno izdanje. Nažalost, posetioci ove književne večeri nisu mogli da uzmu primerak. Knjiga se, za sada, može kupiti u manastiru Banjska.
