Autor teksta je Nikola Masal iz organizacije KUUM.
Umetnost nudi potpuno drugačiji izlaz iz ovog začaranog kruga. Ona ne traži da rešavamo političke jednačine niti da se pravdamo, ona nas prosto gura u zajednički prostor stvaranja. Kroz projekat „Kreativni agenti mira“ koji je pokrenut na inicijativu organizacije CASA iz Severne Mitrovice, okupile su se organizacije mladih umetnika i kreativaca iz Beograda, Prištine, Gračanice i Bujanovca, odnosno KUUM, IZI, Kulturni klub Gračanica i CDE-Dolina.
Oni nisu želeli da ponude samo još još jednu debatu o pomirenju. Insistirali su na zajedničkom kreativnom procesu. Umetnost je u svojoj suštini nadnacionalan prostor. Ona se obraća iskonskoj ljudskoj potrebi za izražavanjem emocija, za traganjem za istinom i smislom, a kada se taj stvaralački zamajac pokrene među ljudima koji istinski žive za umetnost, ta zajednička energija ima snagu da potpuno obezvredi nametnute barijere.
Kroz projekat „Kreativi agenti mira“ partnerske organizacije sprovodiće dosta aktivnosti, ali možda najzanimljiviju predstavlja spremanje zajedničke pozorišne predstave u saradnji udruženja KUUM iz Beograda i IZI iz Prištine.
Mladi umetnici iz Beograda i Prištine će možda po prvi put u poslednjih nekoliko decenija stvoriti zajedničko umetničko delo. Neće govoriti tekst koji im ja nametnut, već će predstavu pisati sami, režiraće je sami, sami će napraviti kostime i scenografiju i na kraju je odigrati pred publikom.
Najuzbudljiviji trenutak u ovom radu dešava se onda kada se sklone tekstovi sa čitaćih proba i kada se prvi put zakorači na scenu. U toj sekundi, kada prostor počne da oživljava, sve spoljne etikete i predrasude prestaju da postoje.
Glumac ulazi u lik, reditelj sklapa viziju, scenograf redefiniše prostor, a svi smo uvučeni u novu stvarnost koja zahteva stopostotan fokus i prisutnost. Na toj sceni nema mesta za kalkulaciju ili distancu.
Zajednički rad na predstavi je proces ekstremne ranjivosti. Izneti sebe na scenu, oblikovati novi lik i izložiti se pred drugima predstavlja ogroman emotivni rizik za svakog umetnika. Zato se poverenje ne gradi samo pod reflektorima, već i u onim neformalnim satima van proba, tokom putovanja, na kafama, kroz beskrajne razgovore u kojima preispitujemo sopstvene granice.
Kada u takvom procesu učestvuju mladi ljudi sa prostora opterećenih istorijskim tenzijama, ta zajednička ranjivost postaje najsnažnija spona. Prolazeći kroz iste kreativne krize i stvaralačke prepreke, oni prestaju da posmatraju jedni druge kroz prizmu „onih drugih“. Postaju kolege i saborci koji dele istu muku i isti cilj.
Na kraju tog puta dolazi poklon pred publikom, a to je trenutak koji ima posebnu težinu. Zamišljen je kao zajednički poklon, jer zajednički poklon, ruku pod ruku, jeste fizički dokaz da smo proces izgurali zajedno, ravnopravno, rušeći sve uspostavljene hijerarhije i podele.
Naša ambicija prevazilazi okvire jednog uspešnog projekta. Ne želimo kratkotrajne susrete koji se završavaju protokolarnim rukovanjem, već stvaranje živog kreativnog jezgra. Želimo da uspostavimo veze koje će nastaviti da se granaju same od sebe, kroz nove projekte i neformalna druženja.
Dugoročna normalizacija odnosa ne dolazi kroz političke sporazume, već kroz navikavanje jednih na druge i pronalaženje onoga što nam je zajedničko. Ponekad su to upravo zajedničke kreativne muke, jer se ljudi najbrže i najiskrenije udružuju onda kada dele isti izazov.
Poverenje se ne može izgraditi na silu niti proglasiti dekretom. Ono dolazi prirodno, kroz zajednički rad, stvaralaštvo i vreme provedeno u kreiranju novih svetova. Kada se fokusiramo na ono što nam je suštinski važno kao ljudima, polarizujuća pitanja gube svoju moć. Kada stvorimo prostor u kom ljudi mogu prosto da budu zajedno i da stvaraju, granice prestaju da budu prepreka u našim glavama i ostaju samo linije na mapi.
*Ovaj tekst je deo inicijative “Kreativni agenti mira: Osnazivanje mladih za socijalne promene kroz umetnost I Agendu Ujedinjenih Nacija za mlade, mir i bezbednost – Faza II“, koju sprovode CASA, KUUM, IZI, Kulturni klub Gračanica i CDE Dolina, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova savezne Republike Nemačke preko Instituta za međunarodne kulturne odnose kroz program finansiranja zivik.”
